VIRTUELNI MENTOR

O konflitima uopšte

U stvarnosti svađa i konflikt nisu isto: svađa je pokušaj da se razreši konflikt, kao posledica želja ili interesa, a prostor za kompromis je između idealnog i minimalnog cilja za njihovo ostvarenje.

Kada čuju reč „konflikt“  mnogi pomisle na svađu. Svađa je posledica konflikta, ili tačnije, ona je pokušaj da se razreši konflikt.

Konflikt je situacija u kojoj dvoje ljudi imaju toliko suprotstavljene želje (ili interese) da jedna drugu isključuju.

Svako od nas svakodnevno učestvuje u velikom broju konflikata: s decom, s partnerom, s kolegama, s rođacima, s nepoznatim ljudima itd.

Upravo zbog toga što se u svakoj vrsti odnosa konflikti neizbežni i česti, potrebno je kod sebe razviti onu socijalnu veštinu koja se zove „pregovaranje“ ili „upravljanje konfliktom“.

Učenje veštine pregovaranja

Kompromis je za mnoge ljude ružna reč jer veruju da postaju gubitnici ako ne dobiju sve ono što žele. U stvarnosti kompromis je rezultat procesa pregovaranja u kojem dve strane dolaze do saglasnosti oko obostrano prihvatljivog rešenja tako što je svaka strana odstupila od zahteva koji je za nju bio najbolji.

U složenim konfliktima važno je pored idealnog rešnja, definisati i minimalno rešenje, povući crtu i odrediti ono oko čega osoba ne želi da popusti. Između idealnog i minimalnog cilja nalazi se prostor za kompromis.

Postoji nekoliko načina za postizanje kompromisa oko želja/interesa:

1. dozvoliti želju uz ograničenje;
2. pomeriti ostvarenje želje za neko drugo vreme i
3. vezati ostvarenje želje za neki zadatak.

Tako se indirektno podučava korisnoj veštini pregovaranja

Zaključak

Nije moguće u svakom konfliktu naći kompromisno rešenje. To su one situacije kada se osobe (pregovarači)  međusobno mrze ili preziru i kada je njihov odnos opterećen osvetom, pohlepom ili inatom.

Sposobnost pregovaranja i pravljenja kompromisa je jedna od tajni dobrog odnosa sa ljudima.

dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

izabrao i priredio Slobodan Ivošević (63) Stariji Mentor