Čovek je rođen da bude bogat duhovno i materijalno. Težnja za bogaćenjem spada u osnovne duševne crte čoveka. Bogatstvo je dobra stvar. Časno bogatstvo je iskristalisani pošteni znoj mozga, tela i srca, kako je to lepo rekao engleski filosof XIX veka Tomas Karlajl. U njemu je mnogo puta izražena mogućnost za lakše dalje stvaranje i za puniju nezavisnost u životu, za postizanje jednog lepšeg, čovečnijeg i višeg kulturnog života. Bogatstvo vodi ka blagostanju koje je oličeno ne samo u materijalnoj obezbeđenosti, već i zdravoj duši i telu, poštovanju i ugledu koji čovek uživa među ljudima. Tako se postaje uravnotežen čovek u sve četiri dimanzije naših ličnosti: duhovnoj, duševnoj, umnoj i snazi volje i tela.
