Sila zla
Valjda je i najpovršniji čovek, pri sagledavanju sadašnjih prilika u svetu, morao da stekne utisak kao da je neka beskrajno veća sila nego što je čovek, ščepala u svoje ruke sudbinu sveta i sa sladotrašćem seje pustoš i tamo gde to ne bi ni tražio.
*
Ljudi površni (koji žive „kožom“ a ne dušom) pokušaće da nam spreče ovo izlaganje navlačenjem u raspravu o tome postoji zaista Sila zla, a onda ismevanjem, ako se već u to upustimo. Ali nemamo potrebe da na taj put idemo, dovoljno je za njih da utvrdimo kako zaista „nešto“ ima stalnu tendenciju da pustoš povećava i protiv pameti i interesa i volje ljudi. Čim kažem „nešto“, a ne kažem „Sila zla“, naši „realni ljudi“ će se umiriti. Jer to „nešto“ dela kao nešto sasvim svoga cilja i svojih sredstava, kao „nešto“ što hoće taj cilj putem tih sretstava, kao „nešto“ što je sposobno, da strasno želi taj cilj i strasni ide za njim.
Svetim Ocima je bilo dato da tu Silu zla sagledaju i analiziraju. Oni su u njoj ugledali:
drevnu zlobu,
oca laži i
mrzost opustošenja.
Prvo kao koren, drugo kao sredstvo, treće kao cilj, a sve zajedno kao jedinstvenu Silu zla.
…
Satanska je i bogootpadnička to troičnost: jednobitna i nerasdeljiva Sila zla; drevna zloba, otac laži i mrzost opustošenja.
- D. V. LJ., 1942.
Leave a Reply