Niko nas na vreme i sistematski ne upućuje u nas same, kako bismo znali šta u sebi nosimo i koliko su realne naše želje za ostvarenjem lične misije, koja se oličava u pozivu, poslu, zanimanju. I tako je, izgleda vekovima. Tu nam priču pričaju razni ljudi u svetu, ali ovako sažetu retko koji.

Nudimo vam “hranu” za razmišljanje o sebi, kako biste u životu napredovali i postali bolja, zadovoljnija i uspešnija ličnost.

 

 

Setimo se da svi posedujemo talente

 

Ovo je tekst sa “mapom” principa po kojim svi mi možemo da putujemo kroz život.

Kada se rodimo, donesemo sa sobom na svet buket darova. Naša potencijalna vrednost leži u našim sklonostima koje mi pokazujemo kroz želje koje imamo. Svako od nas nešto voli.

Jesmo li sposobni da svoje želje pretvorimo u stvarnost? Dobra vest je da jesmo. Radom, organizacijom, preduzimljivošću i sjedinjenošću u tome sa drugim ljudima, možemo postići većinu stvari koju poželimo.

Na našem životnom putu često se nađemo na raskrsnicama.

Pravilnim odlukama na raskrsnicama života stvaramo uslove za ličnu dobrobit i život kojim čemo biti zadovoljni.

Prva od raskrsnica je ona gde se pitamo: Šta želim da budem u životu? Pri tome treba znati da se svi mi rodimo za bar 10 poslova, a i promenimo ih nekoliko u životu.

Školovanjem i završavanjem svih škola na vreme dodajemo svojim sklonostima (hoću, želim) i sposobnostima (mogu, smem) treću dimenziju (znam, umem). Bez tog tronošca nema napretka, odnosno uspeha u životu.

Za ostvarenje koje valjane stvari želite da se borite u životu? Za vas i bližnje?

Po kom delu koje ste ostvarili hoćete da Vas ljudi pamte?

Kada smo rešili šta hoćemo u životu da radimo i odredili svoju viziju, svoju stvar, pred nama se otvara pitanje: može li od toga da se živi? Tako smo se našli na drugoj važnoj raskrsnici u životu.

Za koga raditi, kome služiti u ostvarenju svoje vizije? Sebi ili drugome? To je treća najvažnija raskrsnica u životu.

Za koga god radili moramo da izgradimo ličnu radnu etiku.

Moramo dobro raditi, a to znači biti: odlučni, odgovorni, vredni, istrajni, tačni, disciplinovani i lojalni.

Sa dobrom radnom etikom bićemo dobro došli gde god otišli i bićemo dobro plaćeni gde god radili ono što želimo, jer smo kao takvi delotvorni. Time ćemo biti i finansijski nezavisni: raspolagaćemo svojim vremenom, moći ćemo da se obrazujemo i da putujemo. Osim toga stvorićemo i uslove da budemo smireni, dobročini i potpuno čovekoljubivi. Drugim rečima takvi posedujemo radost stvaranja, rada i deljenja teškoća i uspeha sa bližnjima i saradnicima..

Setimo se kako treba da upravljamo sobom

 

Potencijalno, ljudi poseduju sve potrebne kvalitete za upravljanje sobom, poslovima i drugim ljudima.

Mi smo ličnosti koje mogu da proizvode (P), administriraju (A), služe i organizuju sebe ili druge, maštaju i imaju ideje (E) koje žele da pretvore u delo, te ujedinjuju (I) sebe sa drugima i druge međusobno.

Svaki čovek je izvršni direktor sopstvenog života i ima svoj menadžersko-liderski kôd (paei/PAEI)  kakav god posao da obavlja. Po kodu vodimo i upravljamo sebe, “čitamo” druge ljude i okruženje, odlučujemo.

Svi mi svaki dana stupamo duhom (I) u odnose sa drugim ljudima, dušom (E)  osećamo pre nego što počnemo da mislimo, umom (A) mislimo pre nego što počnemo da činimo, činimo voljom (P), jačom ili slabijom.

Čovek treba da upozna sebe, svojih ključnih 48 svojstava, da bi rastao i razvijao se, da bi napredovao u sve tri svoje dimenzije koje se nalaze u četvorostrukosti (ieap) njegovog kôda: u srcu (duhu), duši, umu i volji.

Setimo se da treba da odredimo svoje cilj(eve)

 

Sve na svetu ima svoju svrhu, cilj zbog kojega postoji.

Ako nemamo ciljeve, kuda onda idemo, šta želimo da budemo, šta želimo da postignemo? Upravljamo li sobom, ili to čini neko drugi?

Na cilj stiže onaj ko ga ima. Ciljevi daju značenje vremenu i okvire za izbore koje vršimo u životu. Mi treba da planiramo ciljeve u tri životne oblasti u horizontu od 10 godina: poslu, porodičnom i društvenom životu.

Ciljevi imaju kvalitet i rokove.

Po kvalitetu ciljevi mogu da budu glavni (vizija) i podciljevi. Vizija je izvorište svih ostalih ciljeva.

Po ročnosti ciljevi su: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Nema cilja bez roka.

Cilj mora biti precizno određen, pozitivan i smešten u okolinu ili situaciju.

Ostvarenja ciljeva nema bez planiranja.

Planovima se određuju zadaci. Izvršenjem zadataka postignuti su ciljevi svih nivoa.

Postignućem se postiže osećaj ispunjenosti.

Ispunjenost postignutim donosi radost.

Radostan čovek je bogat čovek.

 

 Setimo se četiriju neophodnih “pameti”

 

Čoveku su neophodne četiri “pameti” da bi rastao, razvijao se i napredovao: praktična (kontekstualna), emocionalna, “politička” i finansijska.

Mi moramo sebe osposobiti za čitanje okruženja ili, kako se to često kaže, duha vremena. Moramo pratiti promene u šest oblasti: odluke vlade koje utiču na naš život, globalne događaje, demografske promene, društvene običaje, tehnologiju i radnu snagu.

Sa svojim emocijama živimo 24 časa, a najmanje 8 na poslu i sa emocijama naših saradnika. Naša samosvest, samokontrola, samomotivisanost, raspoznavanje emocija drugih i odnosi sa drugima su naše unutrašnje kormilo kojim upravljamo našom dušom, našim istinskim ja.

Radeći u nekoj organizaciji potrebno je da posedujemo organizacijsku, “političku” svest. Potrebno je da znamo da čitamo kulturu organizaciju: vrednosti i ponašanje ljudi oko nas. Treba da nastojimo da budemo oprezni i dobronamerni u ime sopstvenog dobra i dobra ljudi oko nas.

Većina ljudi ima nedopustivo neracionalan odnos prema novcu. Jedni ga kuju u zvezde i klanjaju mu se, a drugi ga nipodaštavaju do blata. I jedna i druga filosofija je nedostojna istinskog čoveka. Našu finansijsku inteligenciju čine: planiranje željene zarade koja treba da pokrije normalne potrebe za dostojanstven život u tačno određenom periodu, moć zarađivanja, štednja, trošenje, upravaljanje tokovima gotovine (prilivi i odlivi) i pametno zaduživanje.

 

Slobodan Ivošević (63) Stariji Mentor

spoznaja iz 2008. godine