Oslobodite se stresa!

Šta je to stres?

 

Stres je oduvek postojao i postojaće dok je života na našoj planeti.

 

Hans_Selye

 

Dr Hans Seli, jedan od prvih istraživača stresa, rekao je:

„Stari grčki filosofi isticali su da je za čoveka najvažnije, a istovremeno i najteže ‘upoznati sebe’. Čak i za sam pokušaj iskrenosti prema sebi , potrebna je velika hrabrost i snaga. To je vredno napora i poniženja jer većina naše napetosti i nezadovoljstva potiče od kompulsivne (= prisilne) potrebe da se stavimo u ulogu koja odudara od onoga što mi zapravo jesmo“.

 

Hans Seli je 1936. godine, još kao student medicine u Pragu, prvi upotrebio izraz “biološki stres”. Formulisao ga je kao telesni sindrom, odnosno mobilizaciju odbranbenih snaga organizma. On stres naziva “opštim adaptivnim sindromom” i ovaj termin ostao je do danas u upotrebi.

 

Doktor Seli podelio je “sindrom opšte adatacije” na tri faze:

 

  1. faza alarma (= upozorenja), početna reakcija na stresore, takođe poznata kao “borba ili beg”
  2. faza otpora u kojoj telo nastavlja da se bori protiv stresora,
  3. faza iscrpljivanja.

 

Ljudi više nemaju “ni snage ni živaca” da se nose sa životnim izazovima.

Cena stresa je fizička i duševna.

Suviše stresa nije dobro ni za koga.

 

Borba ili beg

 

Jedan od  odgovora organizma na stres jeste “borba ili beg”, odnosno naša procena da li da se borimo protiv neprijatelja ili da pobegnemo na neko bezbedno mesto. Reakcija “borba ili beg” ista je kod svake osobe, ali ono što je nekom stresno, nema isti uticaj na neku drugu osobu.

Neko se prvo “izludi”, “pukne”, burno reaguje, pa se smiri, neko se manje uznemiri, ali je intenzitet tog osećaja danima nepromenjen. Takođe, neko traže prisustvo drugih, dok bi neki radije bili sami. Različito reagujemo, a sve u zavisnosti od fizičkog i psihičkog (= duševnog) stanja. Zbog toga nikada ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li je neka situacija prirodno stresna jer je stres lično iskustvo.

 

Podela stresa

 

Da li je neka situacija opasna, to je subjektivno (= lično) shvatanje pojedinca. Doživljaj pretnje odraz je stanja duha.

 

Stres se može podeliti na dva tipa,

Stres “tip 1” pojavljuje se kada je izvor stresa u neposrednoj blizini, direktan i može se razrešiti u određenom vremenskom periodu.

“Tip 2” je dugotrajan stres, izvor mu je nejasan, indirektan ili ga je teško odrediti i ne može se razrešiti u kratkom vremenskom periodu.

 

Stresori i odbranbena reakcija

 

Stresori su stimulansi, unutrašnji ili spoljašni, koji zahtevaju promene u telu.

Svako od nas različito reaguje na stres u zavisnosti od svoje genetske strukture i uslovljavanja u životu.

Stresora ima veoma mnogo i oni se u raličitim kulturama različito vrednuju. Izvor stresa (stresori) mogu biti:

 

  • posao, brz tempo života i rada, stručna usavršavanja, službena putovanja,
  • nezaposlenost,
  • novac i egistencijalna frustracija (= osujećenost),
  • klima i vremenske promene, makroklimatski i mikroklimatski poremećaji,
  • starosno doba,
  • promene poput selidbe ili napuštanje doma, razvod braka ili završetak emocionalne veze,
  • odlazak deteta iz primarne porodice,
  • smrt drage osobe,
  • nepovoljne društvene okolnosti, strah, neuroza (= psihički poremećaj), depresija (= tuga), manija (= promena raspoloženja),
  • međuljudsko sukobi: politički, religijski, etnički,
  • uzbuđenje usled praćenja medija koji nas bombarduju informacijama.

 

Stresori se mogu klasifikovati i na ovaj način:

 

  • fizički stresori: udarac, povreda, bol, poljubac, milovanje, maženje,
  • psihoemocionalni stresori: pritisak, strah, nezadovoljstvo, radost, ljubav, nežnost,
  • čulni stresori: buka, blesak, vrućina, hladnoća, smrad, muzika, jak miris

 

Postoje i određene profesije koje sa sobom nose mnogo više stresa od ostalih:

 

  • rukovodioci,
  • lekari,
  • piloti,
  • kontrolori leta,
  • sportisti,
  • konobari,
  • svako zanimanje kojem nismo dorasli.

 

Svako od nas poseduje genetski programirane sposobnosti za prilagođavanje.

Prekomerni stres, prevazilaženje sopstvenih mogućnosti, nagomilavanje problema, izazivaju nemir i bolest u zavisnosti od prirode same ličnosti. Jedno je sigurno – previše stresa uvek sa sobom nosi uzroke prevremenog starenja.

 

Katarina Knežević

“Oslobodite se stresa! “ , 2009.

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>