Potraga za smislom života

Nedostatak smisla, gubitak društvenih veza, dovodi do problema usamljenosti, koji je karakterističan posebno za zapadno društvo, koje počiva na neoliberanom konceptu, na bezobzirnom takmičenju, egoizmu i pohlepi.

 

albert-einstein

 

Odlike današnjeg zapadnog sveta

 

Probleme savremenog čoveka najbolje možemo da sagledamo i razumemo ako ih razmotrimo u kontekstu savremenog društva, njegovih glavnih karakteristika, kao i u kontekstu čovekovih univerzalnih potreba i težnji, koje traže zadovoljenje.

Dominantne odlike današnjeg zapadnog sveta:

 

  • Kult razuma, dominacije pozitivističke nauke, tehnike i tehnologije.
  • Mitologija, religija i rituali su obezvređeni i odbačeni.
  • Trka za profitom, za materijalnim dobrima i statusom. Vrhovna vrednost, Bog, jeste novac, kome se sve žrtvuje.
  • Konkurencija, dominacija takmičarskog odnosa među ljudima, surovi individualizam, egoizam, hedonizam.
  • Ciničan odnos prema svim autoritetima i tradicionalnim vrednostima, moralu, časti i dostojanstvu čoveka. Sve je dopušteno (rijaliti šou postaje paradigma spremnosti današnjeg pojedinca da u ime sumnjive slave i lake zarade odbaci privatnost i zgazi svoje dostojanstvo , te teko objavi krah temeljnih vrednosti i ideala na kojima je počivala zapadna kultura).
  • Agresija, nasilje se glorifikuju kao sredstvo rešavanja problema (veličaju se snaga, drskost i moć, preziru se nežnost, dobrota i saosećajnost, a podstiču se borbenost, grubost i bezobzirnost).,
  • Protestantska etika, fanatičan rad, zanemrivanje emocija, prijateljstva, druženja. Rad postaje sam sebi cilj, što oličavaju vorkoholičari (besmislenost svošenja života na iscrpljujući, rutinski posao).
  • Nedostatak toplih, srdačnih odnosa sa živim ljudima, socijalna izolovanost pojedinca u doba masovnih medija, koji nalazi surogat u virtuelnom druženju na društvenim mrežama.

 

Vera u bezuslovni smisao egzistencije u tesnoj je vezi verovanjem u transedentnu stvarnost u u apsolutno biće.

Albert Ajnštajn kaže: Naći odgovor na pitanje o smislu života – znači biti religiozan.

Biti čovek, kaže Frankl, „znači biti pred smislom koji treba ispuniti i vrednostima koje treba ostvariti“

Savremenu ljudsku situaciju karakterišu dezorijentacija, osećanje besmisla, izolovanost i gubitak čvrstih orijentira i jasnih putokaza.

 

Jačanje individulizma = slabljenje za jedništva

 

Globalni kapitalistički sistem, protestanska ideologija i njemu adekvatan individualistički, takmičarski način života koji favorizuje pojedinca, a slabi i kida mnoge društvene veze (porodične, rođačke, komšijske), proizvodi i pojačava osećanje usamljenosti kod stotinemiliona ljudi širom sveta.

 

U potrazi za smislom

 

Čovek je jedino živo biće koje ima samosvest i koje se pita o smislu svog života, koje neprestano traga za svrhom svog postojanja u ovome svetu. On se jedini pita zašto sam ovde na zemlji, ko sam ja, kuda idem i kakav mi je smisao?

Po Eriku Fromu potreba za okvirnom orijentacijom i predmetom odanosti jeste fundamentalna ljudska potreba.

 

Homo religiosus

 

Čovek je po svojoj prirodi, imanentno homo religiosus, tako da on čak ni danas i ovde, u post moderno, ateističko doba zapadne kulture, ne može od toga da pobegne.

Najsnažniji, primarni ljudski motiv je volja za smislom (a ne za moći i uživanjem).

 

O receptima

 

Ne postoji gotov „recept“ za smisao koji može biti nametnut svima, već svako za sebe otkriva konkretni smisao. Svaki pojedinac ima svoj jedinstveni zadatak, svoje sopstveno, nezamenljivo poslanje koje samo on može ispuniti.

Smisao se može naći na tri osnovna tipična načina, u oblasti: (1)  u stvaranju i radu (ostvarenju nekog dela ili izvršavanjem svoje misije), (2) u  doživljaju neke vrednosti (npr. u ljubavi prema bližnjem, u razumevanju i nesebičnom pomaganju drugome u nevolji) i (3) u  trpljenju (u hrabrom suočavanju sa neotklonjivom patnjom, neizlečivom bolešću i u prihvatanju tragične sudbine kao smislene; kako se kaže, „ne postoji stanje koje ne može da se oplemeni ili delom ili patnjom“).

 

Lekovi

 

Lekovi za usamljenost su vraćanje poverenja u sebe i u vlastite snage, pouzdanje u druge, pomaganje onima koji su u nevolji, kao i promena kognitivnih (= spoznajnih) navika, negativnih misli i očekivanje pozitivnih.

A krajnji cilj prevazilaženja usamljenosti nije samo oslobađanje od teskobe, patnje i neprijatnosti, nego je sadržajno, smisleno i čvrsto povezivanje sa malim krugom drugih ljudskih bića (prisni prijatelji, voljena osoba, rođaci).

 

dr Žarko Trebješanin

Izabrao i priredio Slobodan Ivošević (63), Stariji Mentor

Videti još:

 

Određivanje lične misije

Svrha života

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>