Egoizam i altruizam

Dve reči latinskog porekla.

Egoizam znači sebičnost. Dolazi od reči: ego, što znači: ja. Dakle egoista je čovek, koji u svim prlikama misli isključivo i jedino na sebe i na svoje sebične interese..

Altruizam dolazi od reči: alter, što znači: ini ili drugi. Altruista je čovek, koji ne misli samo na sebe i na svoje sebične interese, već ima u vidu dobrobit i drugih ljudi. Altruizam je dakle saosećanje za dobro drugih ljudi.

 

privrednik_gospodari privrednik_gospodari

 

Egoista

 

Egoizam je čoveku urođeno osećanje. Već i maleno dete vuče i grabi sebi. Rado prima da mu drugi daju. Hoće i samo da uzima. Ali teško mu je da zalogaj podeli sa drugim, ili da svoju igračku nekom drugom ustupi.

Čovek je rođen kao egoista.

Ovo osećanje suzbija se postepeno. Vaspitanje, kultura i civilizacija, kao izrazi društvenog života u ljudskoj zajednici, blagotvornim svojim uticajima pripitomljuju dušu i kaleme u nju plemenite osobine, među koje spada i altruizam.

Dete kako raste, tako postepenim iskustvom i ličnim doživljajima malo po malo dolazi do uverenja, da je ono član jedne šire zajednice, te da i ono, kao i svi ostali članovi te zajednice, sem sebe sama mora imati obzira još i na interese svoje okoline.

To uverenje o neophodno potrebnoj ljudskoj uzajamnoj pomoći, to je altruizam. Altruizam je plod kulture. Što čovek dalje odmiče u kulturi, u njemu sve više ojačava plemenito osećanje altruizma. Duhovno harmonično izgrađen čovek zato neće zanemariti ni svoje lične interese, ali pri tome neće zaboraviti ni svoju okolinu. Neće bezdušno gaziti niti tlačiti slabije od sebe. Neće podvaljivati drugome, niti će dati maha da ga obuzima nisko osećanje zavisti pri posmatranju tuđe sreće i uspeha.

Slobodno se može reći, da je altruizam najpouzdaniji znak da li je neko kulturan u punom smislu te reči. Jer može neko po svojoj spoljašnjosti da bude gladak, da se lepo odeva, da se gospodski hrani, da ima fine manire, pa da po tim spoljašnjim znacima spada u takozvano „bolje društvo”, ali da je kraj sveg toga ipak slabe kulture, da mu je duša neobrađena, da u njemu kao glavno osećanje dominira egoizam, – sebičnost koja zna samo za svoje lične prohteve i sebične interese, a za tuđu sreću nema smisla.

Takvi egoisti su nedruštveni stvorovi. Ljudska socijalna zajednica, po nekom unutrašnjem instinktu, oseća da su te egoiste antisocijalni tipovi, pa ih prima sa nepoverenjem, čuva ih se, stalno se odnosi prema njima veoma oprezno, bojeći se njihove gramzljivosti.

 

Altruista

 

Altruista, koji se rukovodi principom i sebi i od sebe, koji se trudi da i on sam poživi, ali da požive i drugi pored njega, to je tip socijalnog stvorenja, to je kulturan čovek, koji je svoju ličnost harmonično izgradio.

Altruizam je najbolja preporuka za topao prijem u ljudsku zajednicu. Altruistu ljudi s poverenjem predusretaju, hoće da mu poveruju na reč, rado ulaze s njim u poslovne veze, jer znaju da nije ptica grabljivica, poznaju ga da ne traži busiju iza koje bi da gađa svoju okolinu u sebičnoj nameri. Može se slobodno reći, da kada bi među ljudima nestalo altruizma, prestala bi i ljudska zajednica. Nadvladali bi niski, sebični, antisocijalni instikti, čovek bi čoveku postao dušmanin kao vuk, rasprštala bi se društvena zajednica, prestala bi civilizacija, uništila bi se kultura, čovečanstvo bi se ponovo vratilo u divljinu.

Vrlo je dakle važno da svako u sebi suzbija egoizam i da razvija u sebi altruizam.

 

Plementi altruizam: pripadnost zajednici i drželjublje

 

Po čemu se poznaje i odlikuje altruista od egoiste u praktičnom životu?

Evo odgovora na to pitanje.

Da li ti se u srcu probudi radost, kada vidiš gde drugi uspeva i napreduje u radu? Jesi li gotov da pomogneš drugome da i on napreduje i da bolje poživi, kao što si i ti uspeo da napreduješ.

Gazda-preduzetnik, koji svog šegrta savesno poučava u zanatu i koji svome solidnom pomoćniku olakšava da dođe do samostalnosti, pravi je altruista.

Pre neki dan nas nekoliko Privrednikovaca (organizacijskih drugova) stojimo pred još nedovršenom palatom jednog vanredno uspelog Privrednikovog pitomca, majstora. Gledamo visoku građevinu gde se diže nebu pod oblake. Na licu svakoga od nas ogledala se iskrena radost i ponos. Svi smo od srca duboko osećali zadovoljstvo i sreću, što je naš čovek svojim časnim trudom tako lepo uspeo. Bilo nam je svima tako drago, kao da je to i naš lični uspeh. Osetili smo jednu kolektivnu sreću, jedno zajedničko zadovoljstvo.

I tako saosećanje u napretku i u sreći našeg druga davalo je nama jednu crtu familijarne pripadnosti istoj jednoj široj zajednici koja se zove Privrednik.

Naš Privrednik je snažni izdanak na krepkom stablu naše nacionalne kulture. Pitomci Privrednikovi, prošavši kroz kurs Privrednikove ideologije, vaspitavaju se u altruizmu, u druželjublju. U njih se impregnira jedno realno nacionalno osećanje, koje u praktičnom životu dobiva izraza uzajamnim pomaganjem ili bar radosnim saosećanjem u uspehu i napretku Privrednikovih pitomaca, članova i prijatelja naše nacionalne privrede.

Privrednik upućuje svoje pitomce na rad, štednju i na čestitost, kao na tri fundamentalne tačke za uspeh u životu. Ali pri tome se ne misli na egoistički pravac rada. Druželjublje među pitomcima, realna nacionalna svest, izražena živom i stvarnom saradnjom na podizanju naše nacionalne privrede, to su bitni elementi plemenitog altruizma, kojim Privrednik napaja svoje pitomce.

 

SPD „Privrednik“, Beograd 1938. godine

Izabrao i priredio Slobodan Ivošević (61), Stariji Mentor

 

privrednik_gospodari

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>