Kontrolišite dug banci

 

Nedostatak finansijskog planiranja, kao i nedovoljno poznavanje finansijskih proizvoda najčešći su razlozi prezaduženosti. Da biste smanjili finansijska opterećenja kućnog budžeta (priliva-prihoda i odliva-rashoda), pridržavajte se nekih dobrih pravila.

 

 

Napravite plan za smanjenje zaduženosti

 

  1. Razvrstajte sve kredite koje imate u dobre i loše

 

Dobar kredit je onaj koji ste uzeli da biste kupili imovinu čija vrednost će verovatno porasti ili od koje ćete imati neke prihode, poput nekretnina ili investicija.

Dobar dug donosi novac u džep.

Loš dug je onaj koji ste preuzeli da biste kupili stvari čija vrednost se smanjuje, poput TV-a, automobila ili putovanja.

Loš dug odnosi novac iz džepa.

 

  1. Napravite spisak kamata koje plaćate za svaki kredit

 

Primetićete da dobri krediti obično imaju znatno nižu kamatu nego loši, koji obično imaju veću kamatnu stopu – poput kretkoročnih gotovinskih pozajmica, kreditnih kartica i sličnih kredita.

 

  1. Planirajte da prvo izmirite dugove sa visokim kamatom.

 

Pogledajte svoj budžet i iskoristite uštede iz „koraka 2“, da biste povećali mesečne otplate.

 

  1. Napravite plan otplate ostalih kredita.

 

Kada se oslobodite kredita sa visokom kamatnom, možete da razmislite o prevremenoj otplati ostalih kredita.

Proverite uslove prevremene otplate zato što banke često naplaćuju penale.

Zatim razmislite o prevremenoj otplati dela ili celog kredita.

Penali koje banke naplaćuju za prevremenu otplatu su obično manji od kamate koju plaćate na kredit.

 

  1. Proverite da li možete da refinansirate neke od preostalih kredita.

 

Refinansiranje kredita znači da uzimanjem povoljnijeg kredita vršite prevremenu otplatu jednog ili više kredita koje imate.

Obratite pažnju na sve naknade i troškove prevremene otplate postojećih kredita i uzimanja novog, tako da ovim zaista uštedite novac.

 

  1. Razmislite o promeni indeksacije kredita.

 

Usled promene kursa domaće valute u kojoj ste uzeli kredit, vaše rate za otplatu kredita mogu porasti. Kada se to desi ili da se to ne bi desilo, možete razmotriti mogućnost promene indeksacije kredita ili da kredit u stranoj valuti konvertujete (= pretvorite) u domaću valutu.

 

Žirant – da ili ne

 

Kada ste žirant za tuđi kredit, to se tretira kao da ste vi uzeli kredit.

Odluka da garantujete da će neko otplatiti svoj kredit je vrlo ozbiljna odluka.

Bez obzira na to koliko je osoba odgovorna u otplati kredita, nekada stvari jednostavno krenu naopako.

Može se desiti, recimo, da osoba za koju garantujete ostane bez posla i više nije u mogućnosti da otplaćuje kredit. Tada biste vi morali da preuzmete preostali dug.

Da li biste bili u mogućnosti da ga otplatite?

Kada odlučujete da budete nečiji žiran, trebalo bi da tome pristupite sa istom ozbiljnošću kao da sami uzimate taj kredit.

Razmislite o sledećem:

  • koji je maksimalni iznos koji možete da redovno otplaćujete, a da time ne ugrožavate svoju finansijsku sigurnost;
  • koji je razlog uzimanja kredita i kakvi su uslovi kredita;
  • napravite spisak svega što bi sprečilo nosioca kredita, da taj kredit otplati. Razmislite o verovatnoći da se te stvari zaista i dese i
  • kako će preuzimanje obaveze điranta uticati na vašu kreditnu sposobnost? Imajte u vidu da postoji limit (= ograničenje) individualne zaduženosti koji propisuje centralna banka – 30 do 50 odsto mesečnih prihoda.

Kada sve navedeno uzmete u obzir, ozbiljno razmislite da li možete da budete žirant, ili bi to za vas predstavljalo neprihvatljiv rizik.

 

E.B.

 

Blic Beograd, 19.januar 2010. godine, prilog: Banke

Izabrao i priredio Slobodan Ivošević (60), Stariji Mentor

 

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>