Glas je veoma bitan faktor u proučavanju ljudi. Na osnovu nečijeg glasa sudimo o starosnoj dobi, polu, privlačnosti, socijalnom statusu i obrazovanju.
Glas nam pomaže da odredimo profesiju, da odlučimo da li ćemo nekome verovati ili ne.
U glasu posmatramo ton i njegovu visinu, jačinu zvuka, kvalitet, brzinu govora, naglašavanje i akcenat.
Prilikom analize glasa potrebno je obratiti pažnju na nekoliko faktora:
- Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka ni preniska. Kada je ton glasa jak stiče se utisak da je u pitanju težnja za dominacijom. Opet, bez obzira na preporuku da smekšamo glas u komunikaciji, posebno u komercijalnim poslovima, previše mek glas upućuje na rezervisanost ili poniznost.
- Ton ne sme biti ni previše grub niti previše umilan (zavodnički). Kao što će grubost u tonu glasa odbiti sagovornika, tako će i umilnost sagovornika navesti na sumnjičavost i pomisao o prevari. Preporuka je da ton bude samouveren, jer kako ćete navesti ljude da vam veruju ako vi sami sebi ne verujete?
- Više poverenja će ljudi imati u osobe koje govore ravnomernim tonom, u odnosu na brbljave (nepouzdane), kako se ocenjuju ljudi koji govore prebrzo i sa slabom dikcijom. Isto važi i za govor bez pauze.
- Ton mora biti stabilan, nikako piskutav. Istraživanja pokazuju da se žene instiktivno priklanjaju muškarcima dubljeg glasa.
- Tokom razgovora treba podvući (= naglasiti) reči pozitivnog značenja, opet u granicama dobrog ukusa, jer će preterivanje potencirati dominaciju, a ne saradnju
- U govoru su prisutne i greške, lapsusi i mucanja ili zastajkivanja, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice.Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno nervozu.
Suzana Apostolov, fiziognomičarka
Izabrao i priredio Slobodan Ivošević (60), Stariji Mentor
Leave a Reply