Strpljenje se uči odmalena

Strpljenje je ključni faktor gotovo svakog uspeha.

Ljudi koji nemaju kratak fitilj, obično ostvare ciljeve koji su drugima nedostižni, a bolje reaguju i u svakodnevnim situacijama koje podrazumevaju frustraciju (= neostvarenje želje) .

Iako je moderni način života prepun frustracija na svakom koraku, stručnjaci navode da se strpljenje uči, a kao i obično, najvažnije je raditi na sebi.

 

strpljenje

 

“Strpljen – spašen” i “Dobre stvari dolaze onima koji čekaju” samo su dve od mnogobrojnih poslovica koje veličaju strpljenje. A teško je pridržavati ih se, naročito u vremenu u kojem se živi brzo pa se izjalovi i ono malo planova.

 

Zašto smo nestrpljivi

 

Za “kratak fitilj” zaslužna je priroda, jer se nestrpljivi rađamo. Kako navodi psiholog i psihoterapeut Vukica Samardžić, strpljenje se uči od malih nogu.
– U prirodi deteta je da traži zadovoljenje potrebe istog trenutka kada se ona javi. Kada je beba gladna ona plače iz sveg glasa i traži hranu istog trenutka. Naravno da nećete pustiti malo dete da gladuje da bi vežbalo da bude strpljivo. Ali, kako dete raste roditelji, kroz vaspitanje nužno uvode neke frustracije i dete se uči strpljenju. Na primer, dete od tri-četri godine počinje da uči da ne može da upada u razgovor kada mama i tata pričaju, već mora da sačeka da bi reklo šta želi da kaže.
Ukoliko roditelji ne bi uvodili ovakve, socijalno prihvatljive frustracije, dete bi raslo bez ikakvih ograničenja, a to nije dobro za dete. Dobili bismo odraslu osobu koja nije u stanju da odlaže zadovoljenje, nije u stanju da prihvati odgovornosti koje odraslo doba nosi i ni sama nije u stanju da odgaja dete koje bi naučilo da bude strpljivo odnosno da toleriše frustraciju – kaže naša sagovornica.
Već od petogodišnjeg deteta možemo očekivati oblike ponašanja koji ukazuju da je dete sposobno da odloži frustraciju i da bude strpljivo. Međutim, postoje i faktori koji se tiču temperamenta, a oni se uče teže. Osim toga, često “pucamo” i pod pritiskom koji nema veze s vaspitanjem i temperamentom. – Za ljude koleričnog temperamenta je karakteristično upravo to da brzo planu, ali se brzo i smire. Takođe, postoje i neki situacioni faktori koji mogu biti u vezi sa načinom na koji će neko izlaziti na kraj sa situacijama koje zahtevaju strpljenje. Najčešće su to situacije u kojima frustracija po svojim karakteristikama (prevelikog obima, dugotrajna, neuvremenjena, sveobuhvatna i sl.) prevazilazi kapacitet osobe da sa njom izađe na kraj – ističe Samardžić.

 

Zašto je strpljenje važno

 

Strpljenje je u bliskoj vezi sa ciljevima, vrednosnim sistemom koji je osoba usvojila. Osobe koje vrednuju znanje i stručnost i pri tom imaju visok nivo aspiracija, moći će da uz ulaganje vremena i energije, odlože zadovoljenje nekih drugih potreba i da pokažu dovoljno strpljenja kako bi ostvarili ciljeve.

 

Aleksandar Rodić

Izabrao i opremio Slobodan Ivošević (60), Stariji Mentor

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>