Štednja je rezerva i oslonac

 

U ekonomiji radom se proizvodi, a štednjom se konzervira tj. čuva.

Rad je glavna odlika života. Zato je vrlo umesna izreka, da je lenjivac sličan mrtvacu.

No, proizvođački rad ne može se zamisliti bez štednje, koja sačuva, konzervira ono što je radom proizvedeno.

 

Stednja

 

Pogled dalji od nosa

 

Sam rad bez štednje liči na put bez cilja.

Radnik, koji se umara radeći, a pri tome ne štedi, liči na čoveka, koji bi ceo dan zahvatao vodu sitom, to bi bio beznadežan posao! Isto tako je beznadežan i rad bez svoga najbližeg blizanca, bez štednje.

Štednja je predviđanje u budućnost. Štediša gleda dalje od nosa. On se sprema za slučaj besposlice i bolesti. Na taj način on zasniva svoju ličnu nezavisnost od drugih ljudi.

Za ljubav lepše i sigurnije budućnosti, on se odriče od izvesnih prolaznih zadovoljstava u sadašnjosti. Tako ceneći stvari i potrebe ne po njihovoj momentalnoj prijatnosti, već prema njihovoj trajnoj vrednosti i celishodnosti, – štediša se vežba u zdravom rasuđivanju. On time čeliči i svoj karakter.

 

I lična i društvena obaveza

 

Odričući se momentalnih prolaznih zadovoljstava i prijatnosti, štediša sprema sebi jedno

mnogo jače i plemenitije zadovoljstvo. Njegovi vršnjaci može biti da će ga ismevati, kada on ne bude hteo sesti s njima za kafanski sto da provede noć bančeći. Štednja nije samo lična vrlina. Ona je u isto vreme i društvena obaveza.

Čovek, živeći u društvu od svoje socijalne zajednice danomice prima pune pregršti i materijalnih i duhovnih usluga. Prema tome postoji za svakog čoveka obaveza, da i on tome društvu od svoje strane doprinosi za njegov napredak. A društveni napredak se temelji na štednji.

Ušteđevina je rezerva za dalje stvaranje. A najnapredniji narodi imaju da zahvale za svoj napredak svojoj štedljivosti.

Štednjom stvoreni kapitali ulaze u sklop civilizacije i kulture. Zahvaljujući štedišama civilizovani narodi žive udobnije nego oni izelički i popilički narodi, koji slabo mare za štednju.

Štednja suzbija siromaštvo, time se jača nezavisnost pojedinaca i širih socijalnih zajednica.

Ali se štednjom u isto vreme podiže i osećaj ličnog dostojanstva u čoveku. Oplemenjava se karakter. A to su najsigurniji putevi za podizanje ljudske pune kulture.

Kada im se štednjom razvije njihova lična moralno – specifična težina, te oni ne samo da nisu igra ćudi drugih siledžija, već su kadri da svoje uverenje i prema drugima na dostojanstven način karakterno brane?

Zaista štednja je snažna poluga za izdizanje ličnosti kako u materijalnom tako i u moralnom pogledu. Štednja je sigurni oslonac i za napredovanje ljudske civilizacije i kulture.

Specijalno u privrednoj struci štednja je neophodno potrebni uslov za dalji napredak.

Sama reč “privrediti” znači na častan način zaraditi. Ali ne samo zaraditi, već i sačuvati i

unaprediti.

 

Tri svete reči

Tri svete reči su: rad, štednja i čestitost (poštenje).

Štednja je među njima središnje uporište. Bez nje i one druge dve vrline lako mogu doći u pitanje.

 

SPD „Privrenik“, 1936. godine, u tekstu: Razmišljanja o šednji

 

Izabrao i prilagodio Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>