Biću bogat!

Šta pokreće mlade ljude?

Koja je to sila, koji je to potajni motor, koji im daje hrabrosti da napuštaju svoja topla roditeljska ognjišta i da se upute u hladni svet, – da sa namerom veoma dugog, ili posve trajnog rastanka okrenu leđa skromnoj roditeljskoj kući i da sa pogledom punim ljubopitljivosti skoro nagonski pođu za nečim neodređenim, za ciljem još dosta nejasnim.

Bogatstvo nije privilegija samo povlaštene klase ljudi. I siromašna deca imaju pravo da se izdignu u red bogataša. I siromašak zaista može to i da postigne, samo treba da to ozbiljno hoće – treba da dosledno za tim teži!

 

 

Bogatstvo je pokretač težnje

 

Pokretač, koji potstiče na tako važan korak može se izraziti u dve reči. Tera ih od kuće siromaštvo, a privlači ih u svet bogatstvo.

Svaki mlad čovek gaji u sebi nadu, ima u sebi odluku: “Idem u svet da postanem bogat!” I ta nada je opravdana, ta odluka je na svome mestu.

Težnja za bogaćenjem spada u osnovne duševne crte čoveka.

Svaki čovek je u manjoj ili većoj meri potrošač ekonomskih dobara, koja mu služe za održavanje njegovog života. Ali ako bi on ostao samo kao potrošač, sa tom svojom gotovanskom prirodom on bi se malo razlikovao od stoke.

Čovek, koji je sebi ponosito dao ime: homo sapiens, t. j. razuman čovek, – čovek za koga se u svetom pismu s pravom tvrdi, da ga je Bog stvorio po obrazu i po podobiju svome, – taj čovek ne sme ostati samo gotovanski potrošač. Čovek mora biti još i proizvođač, da bi time dao dokaza o svome doprinosu opštoj ljudskoj civilizaciji i kulturi, i tek tim svojim doprinosom stiče on prava da od ostalih ljudi traži i prima za sebe i njihove doprinose, koji su njemu lično potrebni za njegov opstanak i za napredovanje.

Čovek minimalnim svojim potrebama ne oseća zadovoljnim.

Čovek po prirodi svojoj više naginje trošenju, a za to su mu potrebna materijalna sretstva, potrebno mu je da bude u manjoj ili u većoj meri bogat.

Pod izrazom “bogatog čoveka” drugo se podrazumeva u krugovima visoke novčane aristokratije, isti taj izraz sasvim drugo znači u krugu srednjeg staleža, a tek kako je drugačije bogatstva u primitivnim društvenim redovima.

 

Početak bogatstva

Početak bogatstva je, kad čovek sebi i svojoj porodici osigura stalan krov nad glavom, da se zaštiti od nepogode, – kada sem svoje dnevne hrane ima izvesne rezerve za slučaj bolesti ili nestašice, – kada ima dva para odela radi preoblačenja za slučaj kiše, ili ako iznenadno nastane druga hitna potreba za presvlačenjem.

Kada su najpreče prirodne potrebe podmirene, onda čoveku nije više dovoljno, što ima “dva hleba na polici”, on želi da ima svoje uredne građanske obroke u hrani triput na dan, želi prostraniji stan i udobniji nameštaj u stanu, neće da ide peške, nabavlja napredne alate, da bi sa manje telesnog napora mogao više proizvoditi, – on na taj način povećava svoje snage, podjarmljuje sebi prirodu i njene snage, koje stavlja u službu svome cilju, da on lično postane što bogatijim.

I taj prirodni instinkt čovekov za bogaćenjem sama priroda i sa svoje strane u njemu neprestano potstiče. Ona ga muči glađu i hladnoćom, pa ga time tera da se radom iščupa iz prosjačkog stanja u viši red ljudi proizvođača. Kada su podmirene najpreče potrebe, ona u njemu razvija zahteve višeg reda i on gledajući lepe stvari u svojoj okolini, u izlozima, kod drugih ljudi, zaželi da ih ima, a ta prirodna želja je takođe poticaj za dalje proizvođačke napore.

 

Čovek je rođen da bude bogat

 

Mogućnosti za bogaćenje vrlo su različite i može se njima svako koristiti. Naše želje su nam kao duhovne mamuze, koje nas potstiču da ne propuštamo vreme, da iskoristimo priliku i da postepeno ostvarujemo svoju zamisao sa kojom smo pošli u svet, da se obogatimo!

Sredstva za bogaćenje leže u nama samima i okolo nas u prirodi.

Naše sposobnosti su prvi i neophodni izvor za bogaćenje.

Što smo sposobniji u proizvodnji i što umemo bolje predvideti, u toliko će nas događaji moći manje da iznenade i mi ćemo tim samostalnije upravljati svojim životom, pre ćemo se obogatiti.

Pored svojih sposobnosti, čovek podvrgavaju još u svoju službu i prirodne sile i što u tome više i bolje uspeva, u toliko se pre obogaćuje.

Siromašni student na univerzitetu došao je na misao da se bavi testerisanjem drva i da na taj način popravi svoje imovno stanje. Sem svoje telesne snage on je našao načina da sebi nabavi motornu testeru pa je tako u brzo natkrilio svoje primitivne takmace, koji testerišu samo ručnom snagom.

Svet je oko nas kao magazin pun alata, magacin pun oružja. Valja samo znati kada, gde i kako treba taj magacin iskoristiti, pa da se tako približiš svome životnome cilju, da se obogatiš.

 

Bogat je svuda kod kuće

 

Bogatstvo, koje si ti svojim trudom i znanjem stekao, možeš slobodno smatrati kao svoj lični uspeh, koji te ispunjava ponosom. To je delo koje svome stvaraocu daje u društvu ljudskom i moralni ugled i osećaj sigurnosti. Prodavac sa dobrom robom dočekuje kupca u svojoj radnji sa autoritetom.

Prodajući svoju dobru i lepu robu dobrog kvaliteta on se oseća sa kupcem na ravnoj nozi. I bogatstvom, koje je tako stekao, on dolazi ne samo do lepših i boljih zalogaja i veće udobnosti, već do većeg uvažavanja u društvu, u kojem se kreće. Ne kaže badava izreka “Bogatog čoveka svugde očekuju i on je svuda kod kuće” i druga poslovica “Ko ima cipele, za toga je cela zemlja kožom presvučena”.

Na početku svoje karijere mladi su siromašni i neugledni, ali su puni volje da u životu izbore sebi što bolji položaj. I ta škola siromaštva je jedno iskustvo, čija se dragocena vrednost nemože dovoljno proceniti. U tome stvaranju iz ničega ima elemenata visokog moralnog kvaliteta.

Čovek koji stvara ni iz čega baš se tim i takvim svojim radom ugleda i približava Bogu, koji je takođe iz ničega stvarao. I ta moralna strana duhovno obogaćuje stečenu materiju. Postepeno stečeno imanje, trudom stečeni kapital, ispunjava svoga stvaraoca unutrašnjim zadovoljstvom i ponosom, što je svojim ličnim produktivnim radom doprineo ljudskoj civilizaciji i kulturi. Bogaćenje, kada se tako shvati, ima i svoju moralnu sadržinu.

Mladi ljudi polazeći u svet sa namerom da se lično obogate, postaju istovremeno i graditelji opšte ljudske civilizacije i kulture!

 

Pitomac SPDP

 

Izabrao i priredio Slobodan Ivošević (60) Stariji Mentor