Definisanje odluke – četiri dimenzije odluke

Najpre zašto,  zatim šta,  zatim kako,  zatim kada,  zatim ko.

Svaka odluka ima četiri dimenzije. Kad god dođe do promene jedne od dimenzija, dolazi i do promene odluke. To više nije ista, već drugačija odluka. Te četiri dimenzije su sledeće:

 

 

Imperativi i dimenzije odlučivanja

  

Šta treba uraditi          – (P)

Kako to treba uraditi   – (A)

Kada to treba uraditi   – (E)

Ko to treba da uradi    – (I)

 

Postoji i peta, skrivena dimenzija, a to je zašto nešto treba uraditi. Kažemo da je skrivena jer je sadržana u dimenziji kada. Tajming ili dinamika sprovođenja odluke zavisi od razloga za donošenje te odluke. Zašto nešto radimo mora da se operacionalizuje u kada to treba da se uradi. Ne možemo odrediti kada je pravo vreme za sprovođenje odluke ako nismo prvo definisali zašto je odluka doneta.

Proces donošenja dobre odluke mora da reflektuje (PAEI) komponente.

Kao prvo, moramo se pitati zašto donosimo odluku. Kada to raščistimo, prelazimo na drugu komponentu, a to je kada treba sprovesti odluku, kada treba da proizvede željeni efekat. Šta se određuje u svetlu zašto i kada. Zašto, kada i šta utiču na kako, koje nakon podrobne analize može da preokrene ponešto od šta, kada i zašto komponenata neke odluke. Kao poslednje, odlučujemo ko to treba da uradi, što može uticati na kako, ukoliko nam npr. osoba ne stoji na raspolaganju ili ne želi da sarađuje. To može da promeni šta i da utiče na kada, pa čak i na zašto. U tom slučaju ćemo možda morati da promenimo razlog za ono što radimo. Drugim rečima, može doći do promene zašto u svetlu kada, šta, kako, i tada se ceo proces ponavlja što dovodi do prečišćavanja odluke.

Ukoliko u procesu odlučivanja ne razmotrimo sve (PAEI) dimenzije, odluka će biti nepotpuna. Često se događa da se definiše šta treba uraditi, ali se propusti da se definiše kako to treba uraditi, i zbog toga odluka ostane neefektivna. U tom slučaju možemo zažaliti zbog sprovođenja odluke; šta je trebalo uradili smo, ali na tako neželjeni način da je ukupan rezultat šta i kako nepoželja

Odluka će biti nepotpuna i ako se izostave kada i ko. Dve odluke sa istim šta koje treba sprovesti, ali sa različitim tajmingom, postaju dve različite odluke. Isto važi i za ko treba da sprovede odluku; to utiče na kako i kada i konačno na to šta će se uraditi.

Četiri dimenzije su u interakciji. Šta utiče na kako i obratno. Zato je za pravilan sled odlučivanja neophodno prvo definisati zašto. Čim definišete zašto moći ćete da definišete sve (PAEI) dimenzije. Odluka je konačna kada se definiše zašto nešto treba uraditi, kad to treba uraditi, šta treba uraditi, kako to treba uraditi i ko će to uraditi.

Faktor ko ne podrazumeva samo ime osobe. Moramo se pozabaviti time zašto baš ta osoba to treba da uradi – koji lični ili kulturni faktori mogu da ga potpomognu ili spreče u sprovođenju odluke.

Kakav god sled da odaberemo, odluka nije konačna dok se u potpunosti ne definišu dimenzije zašto, kada, šta, kako i ko.

 

Svaka odluka mora biti jasna i određena.

Moramo znati šta treba da uradimo i šta ne treba da uradimo. Ako neko zna samo šta treba da uradi, ali ne zna šta ne treba da uradi, on u stvari ne zna šta treba da uradi. Moraće do informacije koja mu nedostaje da dođe eksperimentalnim putem.

 

dr Isak Adižes, prof. menadžmenta, konsultant-preduzetnik

  Videti još kategoriju: odlučivanje

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>