Svako od nas ima neke sklonosti. Neki vole da čitaju ili da pišu, vole sve što ima veze s rečima (1). Drugi više vole brojeve i grafikone pa uživaju u fizici i matematici (2). Postoje i oni koji du muzički talentovani ili im idu od ruke crtanje i slikanje (3). Neki se dobro orijentišu u prostoru (4). Ne smemo zaboraviti ni one koji su fizički spretni pa im od ruke (i noge) ide svaki sport (5). Postoje i oni koji su vrlo dobri u odnosima s drugim ljudima (6) i oni koji su dobri u odnosu sa samim sobom (7).
Teoriju o višestrukim inteligencijama (9) uspostavio je dr Hauerd Gardner sa američkog Univerziteta Harvard. Mi vam predstavljamo 7 prvobitnih i realnih.
U čemu ste Vi dobri?
Verbalna (lingvistička) inteligencija (pamet)
Ljudi sa visiko razvijenom lingvističkom (ili verbalnom) inteligencijom znaju dobro da izraze rečima ono što misle i dobro razumeju druge kad govore. Dobro razvijenu verbalnu inteligenciju obično imaju svi oni koji rade poslove u kojima je bitno izražavanje rečima.
Vole čitanje, pisanje, pričanje priča, rešavanje ukrštenica.
Dobro pamte imena, mesta, datume i razne druge detalje.
Najbolje uče rečima (slušanjem, govorenjem, čitanjem).
Moguća zanimanja: pisac, govornik, pesnik, profesor, advokat, prevodilac, političar i srodna.
Logičko-matematička inteligencija (pamet)
Ljudi sa visiko razvijenom logičko-matematičkom inteligencijom dobro uočavaju zakonitostii uzročno-posledičnih veza, kao naučnici. Osim toga, dobro barataju brojevima, količinama i operacijama, kao matematičari.
Vole da izvode eksperimente, otkrivaju stvari, rešavaju matematičke probleme, postavljaju pitanja, istražuju zakonitosti i odnose.
Dobro im ide matematika, zaključivanje, rešavanje problema.
Najbolje uče praveći kategorije, klasifikacije, radeći sa apstraktnim pojmovima i odnosima.
Moguća zanimanja: naučnik, inžinjer, računarski programer, matematičar, računovođa i srodna.
Muzička inteligencija (pamet)
Ljudi sa razvijenom muzičkom inteligencijom misle kroz muziku, čuju i prepoznaju muzičke obrasce, pamte ih, a ponekad mogu i da ih menjaju. Takvi ljudi ne samo da lako pamte muziku, već je jednostavno ne mogu izbaciti iz glave. Stalno je prisutna i stalno je uočavaju.
Vole pevanje, pevušenje, zvižduću, slušaju muziku, sviraju.
Dobro im ide pamćenje melodija, prepoznavanje tonova, uočavanje ritma, čuju stvari koje drugi ne registruju.
Najbolje uče kriz ritam, melodiju i muziku.
Moguća zanimanja: pevač, muzičar, kompozitor, disk-džokej i srodna.
Prostorno-vizuelna (spacijalna pamet)
Ljudi kod kojih je izrazito razvijena prostorno-vizuelna inteligencija, sposobni su (= mogu) da spoljni prostor predstave u svom unutrašnjem umu, kao što piloti ili mornari to čine sa velikim prostorom, a šahisti i vajari sa ograničenim prostorom. Ako ste prostorno i vizuelno inteligentni, ismereni ste prema umetnosti i verovatnije je da ćete postati slikar, vajar ili arhitekta nego mizičar ili pisac. A ako ste orijentisani prema nauci, verovatno će vas zanimati stvari kao što je anatomija ili topologija.
Vole crtanje, izgradnju ili kreiranje stvari, sanjarenje, gledanje slika i filmova, igranje sa mašinama.
Dobro im ide zamišljanje stvari, uočavanje promena u okruženju, čitanje mapa i karata, shvatanje lavirinata i slagalica.
Najbolje uče vizuelizacijom, sanjarenjem, maštanjem, kroz rad sa bojama i slikama.
Moguća zanimanja: slikar, arhitekta i srodna.
Telesna-kinestetička inteligencija (pamet)
Ljudi sa razvijenom fizičkom inteligencijom mogu da se koriste celim svojim telom i njegovim pojedinim delovima – rukama, prstima, nogama – da bi rešili problem ili nešto napravili. Tipičan primer su sportisti, plesači i glumci.
Vole kretanje, dodirivanje, koriste govor tela.
Dobro im idu fizičke aktivnosti (sport, ples, gluma) i ručne veštine (šivenje, drvorez i slično).
Uče dodirivanjem, kretanjem, radom u prostoru.
Moguća zanimanja: sportista, plesač, glumac, vatrogasac, akrobata, profesor fizičkog vaspitanja i srodna.
Socijalna-interpersonalna inteligencija (pamet)
Ljudi sa razvijenom socijalnom inteligencijom su društveni, dobro razumeju druge i znaju da vrednuju njihove različite osobine. U njihovom društvu svi se osećaju opušteno i ugodno, prijatno. Takva inteligencija je korisna svakom pojedincu, ali je posebno važna profesorima, lekarima, prodavcima, političarima i sličnim profesijama.
Vole da imaju puno prijatelja, da razgovaraju sa ljudima, da budu članovi grupe (tima).
Uče kroz razgovor sa drugima, poređenjem, saradnjom, postavljanjem pitanja.
Moguća zanimanja: profesor, lekar, političar, psihoterapeut, prodavac, menadžer i srodna.
Lična-intrapersonalna inteligencija (pamet)
Ljudi sa razvijenom ličnom inteligencijom dobro razumeju sami sebe, znaju ko su, šta mogu da urade (= sposobni su), šta žele da urade, šta treba da izbegavaju i čemu treba da teže. Oni znaju šta mogu da urade, šta ne mogu i kada i gde da traže pomoć. Drugi za njih obično kažu da su pomireni sami sa sobom ili da se dobro osećaju u svojoj koži.
Vole da rade sami i bave se svojim sopstvenim interesima.
Dobro im ide razumevanje samih sebe, usmeravanje na svoja osećanja i snove, korišćenje intuicije, ostvarivanje svojih interesa i ciljeva i orginalnost.
Najbolje uče radeći sami, radeći individualne projekte (= poslove), svojim tempom, u svom ličnom prostoru.
Moguća zanimanja: istraživač, filozof, teoretičar i srodna.
Priredio Slobodan Ivošević (59), Stariji mentor
Leave a Reply