Sistemsko razmišljanje

 Od najranije mladosti uče nas da usitnjavamo probleme, da predstavljamo svet u delićima. Tako je naizgled lakše izaći na kraj sa složenijim zadacima i predmetima, ali time plaćamo ogromnu, skrivenu cenu,

Više nismo u stanju da vidimo posledice naših delovanja; gubimo naš unutrašnji osećaj za povezivanje u veću celinu. Tako, nakon izvesnog vremena, odustajemo od pokušaja da sagledamo celinu.

 

Sagledavanje celine

 

Ljudske delatnosti su takođe sistemi. I one su povezane nevidljivim vlaknima međusobno povezanih delovanja, kojima često treba po nekoliko godina da bi u potpunosti pokazale svoje efekte jedni na druge.

Sistemsko razmišljanje je konceptualni okvir, znanje i pomagala koji se razvijaju da bi nam puni izgled obrasca bio jasniji i da bi nam pomogli da uvidimo kako da ih delotvorno promenimo.

Celina može biti veća od zbira njenih delova.

Živi sistemi imaju integritet (= celovitost). Njihov karakter zavisi od celine. Isto važi i za organizacije. Da bismo razumeli najizazovnija pitanja, potrebno je da sagledamo ceo sistem koji otvara to pitanje.

U svima nama postoji nešto što voli da sastavlja slagalicu, što voli da vidi kako izranja slika celine. Lepota osobe, cveta ili pesme, leži u sagledavanju njene celovitosti.

A sistemsko razmišljanje je disciplina sagledavanja celine.

Sistemsko razmišljanje je disciplina (teorija i tehnika) koja služi sagledavanju „struktura“ koje leže u dubini složenih situacija i za razlikovanje intenziteta u promeni ravnoteže. Sagledavanjem celina, učimo kako da održimo zdravlje. Da bismo u tome uspeli, sistemsko razmišljanje nudi nam jezik koji počinje restrukturiranjem (= preslaganjem) našeg načina razmišljanja. Sistemsko razmišljanje nazivam petom disciplinom jer je ono konceptualni (= idejni) kamen temeljac svih pet disciplina učenja (sistemsko razmišljanje, lično ovladavanje, mentalni modeli, izgradnja zajedničke vizije, timsko učenje):

Lično ovladavanje je poseban nivo umešnosti. Ljudi sa visokim nivoom ovladavanja sposobni su da neprestano shvataju one rezultate koji najviše utiču na njih, Oni pristupaju životu kao što bi umetnik pristupio umetničkom delu.

Mentalni modeli su duboko usađene predpostavke, uopštavanja, ili čak slike koje utiču na naše razumevanje sveta i na to kako delujemo.

Izgradnja zajedničke vizije koja pokreće organizaciju. Većina ljudi se odlučuje da stremi ka izvišenom cilju, ne samo u vremenima krize, nego u svim vremenima. Ono što nedostaje je disciplina za pretvaranje individualne vizije u zajedničku viziju u formi skupa principa i smernica.

Timsko učenje je neophodno, jer timovi, a ne pojedinci, čine fundamentalnu (= temeljnu, osnovnu) jedinicu za učenje.

Svaka od pet disciplina je povezana sa našim načinom razmišljanja, sa onim što zaista želimo i sa načinom naše saradnje i učenja sa drugima.

Aktiviranje svih disciplina neprestano nas podseća da celina može biti veća od zbira njenih delova.

Sistemsko razmišljanje omogućava nam da razumemo sebe i svoj svet.

Bez sistemskog razmišljanja nema ni inicijative ni načina da se discipline za učenje integrišu (= ujedine) kada jednom počnu da se sprovode u praksi.

 

Umesto zaključka

 

Zemlja je nedeljiva celina, baš kao što je svako od nas nedeljiva celina. Priroda (uključujući i nas) se ne sastoji od delova koji čine celinu. Ona se sastoji od celina koji čine celinu. Sve granice, uključujući i granice između država, u osnovi su proizvoljne. Mi ih izmišljamo a onda nas, kakve li ironije, one zarobljavaju.

 

Dr Piter Sengi, Stanford i MIT univerziteti, SAD

Izabrao i priredio, Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>