Svedoci smo jedne od najvećih promena u ljudskoj istoriji. Piter Draker jedan od najvećih mislilaca menadžmenta našeg doba, 2000. godine kaže:

“Za nekoliko stotina godina, kada istorija našeg doba bude napisana iz dugoročne perspektive, velika je verovatnoća da budućim istoričarima najvažniji događaj neće biti ni tehnologija, ni internet, ni trgovina putem interneta. Reč je o promeni bez presedana. Doslovno prvi put u istoriji, značajan I sve veći broj ljudi ima izbor. Prvi put u istoriji ljudi će morati da upravljaju sami sobom.”

Jeste li spremni da upravljate sobom?

Veoma malo ljudi zna ko su. Koje su moje jače strane? Šta raditi, šta ne raditi?

Prvo – Skoncentrišite se na vaše kvalitete. Drugo – Radite na poboljšanju svojih jačih strana. Treće – Utvrdite gde intelektualna arogancija dovodi do parališućeg neznanja. Četvrto – Ispravite loše navike. Peto – Ne ulažite napor na poboljšanje oblasti u kojima niste baš stručni.

 

Jedno važno pitanje

 

Kada sam bio od 13 godina, imao sam inspirativnog učitelja religije koji je prošao kroz razred dečaka pitajući svakog:  “Po čemu želiš da budeš pamćen?” Niko od nas, naravno,  nije mogao dati odgovor. Dakle, rekao je uz poluosmeh, “Ne mogu da očekujem od vas da budete sposobni  da odgovorite. Ali, ako još ne možete odgovoriti  na to pitanje kada budete sa 50, izgubili ste svoj život.”

Uvek sam postavljao to pitanje: “Po čemu želiš da budeš pamćen?”. To je pitanje koje vas pokreće da obnovite sebe, jer vas gura da na sebe gledate kao na drugačiju ličnost – ličnost koja možete postati. Ako ste sretni, neko sa moralnim autoritetom pitaće vas to pitanje dovoljno rano u životu tako da ćete nastaviti da se to pitate kako idete kroz život.

Prvo, vi znate šta ne želite da radite, ali šta želite da radite je još uvek misterija. Nema načina da se to otkrije nego da se pokušava. Drugo, ne može se neko venčati za posao. Posao je vaša prilika da pronađete – to je sve što jeste.  Vi nemate druge lojalnosti prema vašem  poslodavcu nego da ne odate tajne. Budite nepopustljivi oko pronalaženja kojem pripadate; ja jesam. Konačno, posmatranje uokolo nikad ne povređuje. Čovek uvek može prestati. Nemojte pokušavati da promislite one stvari koje čovek može naučiti samo iz iskustva. Znate li dovoljno o sebi? To su stvari koje možete znati, čak kada ste 20 godina stari.

 

Poznavanje sebe

 

Mi retko znamo kojim talentima nismo obdareni. Ima da naučimo gde pripadamo, šta da učimo kako da izvučemo punu korist od svojih snaga, gde leže naše slabosti, šta su naše vrednosti. Mi takođe ima da znamo svoj temperament: “Hoću li raditi bolje sa ljudima, ili sam usamljenik? Čemu sam obavezan ? I šta je moj doprinos?”

 

Uživate li da budete sami, ili da budete član tima? Kako zaista funkcionišete?

 

Nije važno koji posao obavljate, on nije poslednji. Prvih nekoliko godina (karijere) su probe. Verovatnoća da će prvi izbor koji napravite biti pravi za vas je, grubo rečeno, jedan prema milion. Ako presudite da je vaš prvi izbor pravi,  sva je prilika da ste prosto lenji.

 

Mislim da je jedna od najvažnijih stvari koju treba znati – volite li pritisak.

 

Karijera je alat. Pametan način da gledate na karijeru je: Šta taj alat može da uradi za mene?  Šta želim da (njime) izvršim ?

 

Od sada, osnovna pretpostavka treba da bude da će pojedinci sami morati da pronađu, utvrde i razvijaju veći broj “karijera” tokom svog radnog veka.

 

Većina nas, ako poživimo dovoljno dugo, mora promeniti karijeru. Ako planiranje karijere znači da nije otvorena za prilike, to ne funkcioniše.

 

Sada, imate ljude koji su vrhunac fizičkog i mentalnog zdravlje dostigli  u 65-oj godini. Apsolutno sam uveren da je jedna od najvećih potreba sistematično kreiranje druge karijere. Srednje doba je realno najbolje vreme za prebacivanje u advokate, učitelje, sveštenike, doktore – šokiraću vas – i socijalne radnike.

 

Druga karijera

 

Sve veći broj starijih ljudi, recimo onih preko pedesete… će svoje mesto u okviru radno sposobnog stanovništva pronalaziti u okviru raspoloživog broja novih i različitih mogućnosti: kao privremeni radnici, kao honorarni radnici, po specijalnim zadacima, i tako redom.

 

Rano u njihovim karijerama ljudi teže da imaju dobro ograničen vremenski okvir od četiri godine ili nekako toliko. Oni ne mogu da predstave sebi  šta dolazi posle toga. Iznenada, oni počinju da misle o mogućnostima da je pred njima dvadeset, trideset, ili više godina.

 

Da se uspe u novom svetu, imaćemo da naučimo, prvo, ko smo mi. Nekolicina ljudi, čak i visoko uspešnih, može odgovoriti na to pitanje. Znate li u čemu ste dobri? Znate li šta treba da naučite tako da dobijete potpunu korist od svojih snaga? Nekolicina je čak i  postavila sebi ta pitanja.

 

Da bi čovek upravljao sobom, sve više će morati da se priprema za drugu polovinu svog života.

 

Upravljanje samim sobom u suštini, zahteva od svakog radnika znanja da misli i da se ponaša kao generalni direktor.

 

Penzija

 

U vrlo kratkom vremenu mi nećemo još dugo  verovati kako penzija znači kraj radnog života. Penzija će možda doći ranije nego ikad, ali radni vek će se nastaviti ako  je izgnana ekonomska nužda. Za mnoge, međutim, rad dobrano posle penzionisanja će biti izbor zasnovan na davanju prednosti radu. Oni će se ili umoriti od luksuza ili će želeti da koriste svoje znanje i iskustvo da doprinesu društvu.

 

Deset principa za traženje značenja u drugoj polovini života

 

1. Iznađite ko ste.

2. Repozicionirajte sebe radi pune delotvornosti i ispunjenosti.

3. Pronađite svoju životnu suštinu.

4. Učinite vrednim  kraj vaše životne igre.

5. Ne planirajte previše.

6. Znajte svoje vrednosti.

7. Odredite šta dobra završnica znači za vas.

8. Znajte razliku između setve i žetve.

9. Dobre namere nisu dovoljne; odredite rezultate koje želite.

10. Raspoznajte drugu stranu izreke “nema više učenja, nema više rasta”.

Iz raznih knjiga (1939-2005) Pitera F. Drakera, “oca savremenog menadžmenta”

Izabrao i sačinio Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor