Smernice za izgradnju sebe i kretanje putem dobrog života su ne tako davno bile sledeće:
1. Ne može čovek sam;
2. Treba slušati iskustva starijih;
3. Biti umereno radoznao i učiti celog života
4. Odrediti glavni cilj u životu;
5. Verovati u sebe;
6. Ispoljavati inicijativu;
7. Organizovati sebe;
8. Planirati;
9. Kontrolisati sebe, druge ljude i poslove;
10. Biti razumno disciplinovan;
11. Jačati odlučnost;
12. Izgrađivati istrajnost;
13. Vredno raditi i uraditi zadatke i
14. Umereno uživati.
Idući takvim putem pojedinci su stvarali bogatstvo i blagostanje: telesno i duševno zdravlje, materijalnu obezbeđenost i izgrađivali ugled tj. bili viđeni (= priznati) od strane ljudi, u sredini u kojoj su živeli i radili.
Danas u globalnom svetu, forme takvih društvenih odnosa se postepeno gube i to je proces koji traje.
Multimediji i mediji uopšte, bez obzira na nosioce informacija, bilo da su oni pisani, usmeni, subliminarni, utiču na podsvest i formiraju ličnosti kakve namerno usmeravaju da deluju u cilju oblikovanja pojedinca prema normama koje je definisao onaj ko plasira te informacije.
Norme i obrasci (ponašanja, rada, navike) se pokušavaju formirati u pojedinčevoj psihi. Pojedinci se grupišu, a da to ni ne znaju, i na taj način postaju deo nečije ciljne grupe koje imaju i nesvesno obavezu da ispunjavaju neke zadatke, postajući nesvesni deo nečijeg plana.
Društveni odnosi principijelno, ali i odnosi aktera i pojedinaca posebno posmatrani, koji su išli prirodnim tokom, su razdešeni, čak i samosvesno (= svojevoljno), kroz prihvatanje u ukrasnom papiru upakovanu mišolovku u kojoj je sir naoko besplatan, ali je cena tog sira visoka – narušeni su upravo valjani društveni odnosi.
Nametanje prozapadnog načina života, ponašanja, odnosa, dodeljivanja i samododeljivanja uloga u društvenim grupama i sutuacijama se pogrešno identifikuju, počevši od odnosa u porodici kao osnovne gradivne jedinice.
Podele uloga su od starta nametnute po nečijem planu: radno vreme, način pripremanja hrane, porodični rituali, način provodjenja slobodnog vremena (pre samo 50 god. kada je televizor (jedan od popularnijih nosioca informacija) bio luksuz i znak prestiža, ljudi su slobodno vreme na kraju radnog dana provodili družeći se, prepričavajući priče i svakodnevicu koje su možda već ispričane, ali i danas na televizijskom programu pratimo zabavne sadržaje sa predvidivim tokom ali ih gledaoci okarakterišu kao dosadne).
Gubi se osećaj individulanosti, pripadnosti i samosvesnosti. Svi ti elementi dobijaju svoje mesto u koordinatnom sistemu u kom je sve u funkciji zaborava.
Medijskim delovanjem na 14 smernica nabrojanih na početku ovog teksta vrši se sistematska destabilizacija pojedinca i grupe kojoj pripada.
Dostupnost infomacija, uputstava kako lakše nešto uraditi, kako “uhvatiti krivinu” a ne čestito uraditi posao, raspiruju „lako ćemo“ pogled na svet. Takvo delovanje zatupljuje samokritičko mišljenje kod pojedinca, ali ukoliko se on bude pridržavao navedenih 14 smernica i koristio esenciju, odnosno samo dobre strane medija, čovek i žena su na pravom putu.
Slobodan Ivošević (59), Stariji mentor & Ivan Čobanić (27), kandidat za mentora
Leave a Reply