Čovek je zbir 7 neopipljivih entiteta

Nije sve onako kako izgleda, rekao je Džared Izrael, savremeni američki harvardovac, pisac, aktivista, urednik veb sajta Carevo novo odelo i politički analitičar.

Suštinski, čovek je ono što se ne vidi, čista energija projavljena u različitim oblicima, kvalitetima, intezitetima i trajanjima, a koja traži najkraće puteve da se ispolji u vidljivom svetu. I tako – ono što vidimo kao telesno ustvari i nije čovek. Drugim rečima, čovek je zbir 7 pojmova, odnosno entiteta, koji ga određuju. Telo je samo kočija (lat. carrus, ital. cariera, franc. carriere) u kojoj čovek boravi i pomoću kojih se kreće u vremenu i prostoru u kome treba da potroši energiju, snagu koju je akumulirao, tako što –  radi, voli i moli se (Žorž Valoa, francuski aristokrata).

Rimski car-filosof, Marko Aurelije izrekao je jednu misao za sva vremena: „Telo, duša, razum – telu pripadaju čula, duši težnje, razumu razlozi.“ Episkop Nikolaj je rekao: „Svak treba da se stara da sve svoje telesne i duhovne dispozicije do krajnjih granica razvija i koristi.“, a prof. bogoslovlja dr Justin Popović je bio najrazumljiviji malom čoveku: „Čovek čini, misli, oseća i postoji radi zajednice (= zajedničari, napomena prir.). Između tih triju misli krije se tajna života.

Srce (transcedentalno JA)

 

Svako treba da razmotri

kojim putem ga srce vuče

i da se onda svom snagom

opredeli za njega.

Jevrejska mudrost

 

Pojam srca najmističniji je pojam koji postoji u jezicima i rečnicima mnogih naroda sveta. Taj pojam je više religiozni nego profani, svakodnevni. Duhovnik dr Justin Popović rekao je: „Srce sadrži u sebi i dušu, i um, i volju, otuda je termin srce sinonim sa terminom duša i um.

Miroslav Antić, pesnička duša, se pita: Čime srce kuca? U konačnici, odgovor na to pitanje može biti: srce kuca čovekom, jer, sav je čovek srce.

Možda je u traganju za celovitim odgovorom krajnji domet onaj koji je dao jugoslovenski političar „sa krstom“ Dimitrije V. Ljotić onaj koji glasi: Srce je mesto gde se čovek sastaje sa Bogom, njegova je svojina mudrost. Naravno, takva konstatacija se može nekome učiniti prejakom, ali, svakako, može biti inspirativna za dublje lično promišljanje onih ljudi koji se u životu ne zadovaljavju samo površinom, nego traže dublje odgovore i spoznaje.

Duh (saborno JA)

 

Ljudski duh je tako stvoren,

da se opire strogosti, a

blagosti popušta.

Sv. Fransoa Salski

Da bi se našla celina mora se stupiti u lični odnos spram te celine.

Treća dimenzija, ona duhovna (telo, duša),

to je dimenzija odnosa, ono što je u čoveku duhovno,

to je njegova potreba za odnosima…

(Pol Turnije, švajcarski psihoterapeut)

Opšte je prihvaćena konstatacija da je čovek jedinstvo trojičnosti, da je telo, duša i duh. Ruski religiozni i politički filosof, egzistencijalista Nikolaj Berđajev piše: „Tročlano poimanje čovjeka kao duhovnoga, duševnog i tjelesnog bića ima vječni smisao, pa ga treba zadržati.

Episkop Nikolaj, pak,  napisao je, gotovo lirski: „O, srce, dubino tajanstvena! Moste između ljudi i neba! Ti nisi samo organ krvi, ti si organ duha. Ti si veza čoveka sa nebom.“ I još je napisao: „U srcu je krv, u krvi je duša, u duši je duh. Duh je pokretač duše, duša je pokretač tela, a telo je pokretač drugih tela.“ Tih nekoliko religiozno-filosofskih misli dokaz su da je čovekova suština nematerijalna tj. duhovna, okrenuta slobodi i od i za (zajedništvo, korporativni duh).

 

 

Duša (više JA)

 

Čovekova duša –

to su njegove želje,

odnosno, ako hoćete,

zbir svih čovekovih želja

je njegova duša

Džek London

 

Duše određuju cilj.

Ela Viler Vilkokos, pesnikinja

 

U zadnjoj deceniji XX i početkom XXI veka pojavili su se brojni koncepti (preko 30!) o postojanju raznovrsnih inteligencija, dakle pameti – od „obične“ do ekološke. Maltene sve je inteligencija. Tako, među prvima je rasprostranjena ideja o postojanju emocionalne inteligencije. Iako se za nju zna od šezdesetih godina XX veka, kada je definisana kao hladna, od pojave dr Danijela Golemana ona se predstavlja kao „topla“ i preduslov je po njemu isto takvih međuljudskih odnosa.

Nije sporno da ljudi imaju osećanja (= emocije) i da ih svuda nosimo sa sobom, taremo ih o emocije drugih ljudi sa kojima se susrećemo i radimo. Naročito smo svesni emocija u ljubavnim, raznopolnim odnosima, između muškaraca i žena.

I na kraju – emocije dokazuju da u čoveku postoji duša koja je izvor osećanja.

 

Razum (ego-niže JA)

 

Razum je taj koji pita, sumnja.

Razum nam je od Boga dat

da bismo pravilno razlikovali

dobro i zlo  i tako nepomućeno sudili.

Dr Vladeta Jerotić, neuropsihijatar,

pastirski psiholog

 

Razum je pad i veličina čoveka, rekao je francuski filosof  i matematičar Blez Paskal. Narodna reč za razum, inteligenciju je pamet. Pametan je onaj koji misli, razume i zna. A izvor toga svega je čovekov um. Čovekov um piše Džeku Trot, američki ekspert za marketing, je polje u kom se vodi bitka za pozicioniranje (= smeštanje) onoga čime se postiže željeni uticaj na čoveka.

Um svakog čoveka, svake ličnosti poseduje 5 karakteristika, kaže on dalje. Čovekov um je: 1. ograničen, 2. mrzi zbrku, 3. nesiguran je, 4. teško se menja i 5. gubi fokus (= pažnju).

 

Volja (snaga – delatno JA)

 

Volja, vlastita volja i snagu daje.

umej hteti, bićeš slobodan i zapovedaćeš.

Ivan Turgenjev, ruski pisac

 

Onaj ko ima jaku volju

oblikuje svet prema sebi.

Gete, nemački filosof, pesnik i pisac

 

Osim snage tela, čovek poseduje i snagu volje, čiji je izvor u snazi uma, dakle snazi misli. Tu snagu oličava kvalitet istrajnosti za koji je osnivač dinastije Rokfeler, naftni bogataš, Dejvid stariji, rekao da je najvažniji za čoveka, koji prevazilazi čak i samu prirodu. Narodna poslovica kaže da snažna volja gradove obara.

Savest (moralno, etičko JA)

 

Savest je čulo ljudskog duha,

istančano, svetlo čulo koje

razlikuje dobro od zla.

Sv. Ignatije Brjančaninov

 

Kao i srce što je, i savest je mističan pojam.

Svaki čovek ima, ili nema savest, oseća je ili ne oseća u sebi.

Savest proističe iz vaspitnih uticaja kulture u kojoj je pojedinac rođen, odrasta i stiče iskustva kroz život.

Savest se u čoveka urezuje kroz vaspitne i moralne (= etičke) norme i, jednom formirana, teško se i dugo menja. Vrunska savest podaje se univerzalnim svesvetskim principima čovečnosti, odnosno ljudskosti, a dokaz da se savest razvila je u razumevanju, saosećanju i samilosti i činjenja dobra svakom čoveku i svim ljudima i do sebe.

 

Svest (spoznajno, kognitivno JA)

 

„Znati“ znači predstaviti sebi  predmet,

„razumeti“ znači dokučiti  odnošaj

 između jednog i drugog predmeta.

Dr I. Bjankini

Razmišljati znači tražiti uzroke.

prof. Pavle Aršinov

Mnogobrojni naučnici u svetu se bave pitanjima čovekove svesti: šta je, odakle proizilazi, gde je smeštena čovekova svest? Neki od njih tvrde da je ona proizvod hemijskih procesa u čoveku i da je smeštena u ljudskom mozgu. Naučni, filosofski i religiozni mislioci tvrde da je čovekova svest smeštena u njegovom umu, a smeliji tvrde da se svest nalazi u molekulima tj. svakoj njegovoj ćeliji. Najsmeliji mislioci tvrde da se svest nalazi u krvi, kao sasvim svojstvenom soku (Gete, Faust). Do potpunog odgovora i sveopšte ljudske saglasnosti po tom pitanju još nije došlo, niti je sigurno da će se to ikad desiti. Jedno međutim nije sporno: svest su vrata percepcije (= sagledavanja) sveta i sopstvenom mesta u njemu i spoznaja o stvarnosti oko nas. Ne kaže se uzalud da je potrebno osvestiti sebe u okruženju u kojem postojimo (= živimo).

Pokušaj zaključka i dve poruke

 

Čovek je četvorustruk u svojoj trosložnosti.

Telu, duši i duhu pridodaje se i snaga volje, i tek onda je on spreman da voli svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju (umom) svojom i svom snagom svojom . I bližnjeg svoga kao samog sebe, jer svaki čovek do nas nosi u sebi sve pomenute četiri osnovne bogočovečnosti sposobnosti – četiri neopipljiva entiteta.

I sasvim na kraju, dve korisne poruke za čitaoca: prva, Episkopa Nikolaja: „Kad um presudi, i srce zavoli, i duša zahoće, onda se čovek ujedinjuje i kao ujedinjena sila polazi na veliko delo.“ I druga, dr Vladete Jerotića: „Zrela ili harmonična ličnost podrazumeva sklad i uravnoteženost između razuma (i uma), osećanja i volje.

 

Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>