Korisni recepti za štednju

Kad primiš zaradu, ili neki novac, a ti kalkulator ili olovku u šake, pa načini pismeni raspored o tim parama. Odredi, koliko ide za stan, za ishranu, za odelo i druge potrebe, a koliko ostavljaš za crne dane. Jer nema takve zarade od koje se ne bi moglo ma i najmanje zaštedeti. Pa tako danas malo, sutra malo, i za godinu dana i sam štediša će se prijatno iznenaditi, kako je neosetno, samom sebi, a od sama sebe zaštedeo!

Ko valja da štedi

 

Upravo bi bolje bilo zapitati: Ko ne bi trebalo da štedi? Ne može se na svetu naći čovek, da mu ne treba štedeti. Kad ne štede, propadaju i milioneri, prezadužuju se i vladaoci, i zlo svršuju i veliki i mali. Štednja podiže svakoga, a rasipanje ubija i najjače. Otud je štednja za svakoga: i za staro, i za mlado, i za bogatoga, i za ubogoga, i za slugu, i za gospodara.

Ko troši i na ono, bez čega može biti, taj najposle prodaje i ono, što mu život drži. Rasipanje  zlu vodi svakoga, ko ne gleda na što će trošiti, nego izdaje novac onako u vetar. A svakojako je veće zadovoljstvo postajati u imanju sve jači i jači, nego li sve slabiji i slabiji. A dok se razumno ne živi, nemože se postati jači. A razumno živi ko pazi na trošak, a to znači, ko štedi.

I tako valja da štede i deca i odrasli, i bogati i siromasi…

 

Kako se štedi?

 

Načini, po kojima može da se štedi, vrlo su prosti i mogu se iskazati u ovo nekoliko kratkih pravila:

1. Utroši manje, nego što si privredio. Samo budala više troši, nego što zarađuje. Divljaci ne misle dalje od danas. Prosvećen čovek računa i na budućnost. Čuvaj bele novce za crne dane.

2. Uvek plaćaj sve gotovim novcem, a izbegavaj dugove. Ko troši i nosi ono što je uzeo, a nije platio, taj zloupotrebljava tuđu imovinu. Ko se uvaljuje u dug, prodao je svoju samostalnost i nezavisnost. Dužnik je rob nevezan. Dug je zao drug.

3. Nikada ne smatraj da je sigurna stvar ona dobit, koju tek očekuješ da će doći. Dok ti dobit nije u rukama, ona ti lako može izmaći. Dok nisi dobit sigurno ščepao u ruke, zadovolji se s onim što ti je već sigurno u rukama, da se ne bi prebacio u računu. Bolje vrabac u šakama nego, soko na grani. Zec u polju, a ražanj u rukama!

4. Ne lakomi se da imaš sve one lepe stvari, koje po izlozima, ili drugde viđaš. Upamti onu mudru izreku Bendžamina Franklina: „Ko kupuje ono što mu ne treba, prodavaće ono što mu je preko potrebno”!

5. Rad i štednja obično idu uporedo. Rasipanje je prostakluk. U istinu otmen čovek ne rasipa. Po rasipanju se poznaju skorojevići, koji su olako stekli, ili nasledili, te olako i razbacuju.

6. Težnja za korišću, pa čak i težnja da se obogatimo, jedno je od najmoćnijih sredstava za preobražaj društva; ona je osnov za energiju i rad pojedinaca; to je izvor vrednoće i njome se postiže nezavisnost; ona goni ljude da rade, da pronalaze i da se od drugih po dobru odlikuju. Ni jedan čovek, koji je len, ili nije čuvaran, ne može ništa veliko postići, niti velikim postati. Rad i štednja su jedini pravi osnovni uslovi za čovekov opstanak i napredak.

7. Štednja je omogućila sve danas velike države i narode, da postanu moćni, jaki, prosvećeni i napredni. Štednja jedina može da preobrazi pustinju u baštu, krš u plodno tle, bolest u zdravlje, bedu u blagostanje, nesreću u sreću i snove u stvarnost. Štednja je naš najbolji i najsigurniji put opštem napretku.

8. Štednja i tvrdičluk nije jedno te isto! Štednja ne znači otkidati čak i od usta svojih! Mudar čovek će uvek pogoditi, gde treba novac izdati, a gde ga treba uštedeti.

 

Izvor: SPD „Privrednik“ Vladimira Matijevića

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 8.7/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Korisni recepti za štednju, 8.7 out of 10 based on 3 ratings
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>