Bilo je to u jednoj zemlji na brdovitom, ne ipak ravnovitom, Balkanu…
Šalu na stranu, beše jedna banka u koju sam ušao kada sam hteo da, sasvim naivno, otvorim račun kako bih mogao da primam platu.
Tada još nisam znao da je za primanje plate banka APSOLUTNO NEPOTREBNA (ali neću odmah da vam otkrivam čitavu poentu ove male lične storije). I sve to nije ništa čudno s obzirom da čak ni bankarski službenici činjenice da im ne treba banka, nisu svesni (za ovu tvrdnju imam neoboriv dokaz u vidu ličnog svedočanstva). Ali da nastavim dalje…
Izmišljotina za idiote
Tako ti ja otvorim taj kobni račun i počnem preko njega da primam mesečnu nadoknadu…E tu je onda, u neko doba, na scenu stupila jedna divna, tek izmišljena za idiote poput mene, REVOLVING kartica, koju mogu kako hoću, kad god hoću, koliko god hoću, da arčim, a i da otplaćujem. Kakva naivčina!
Uspeo sam ja da obavim dva uspešna plaćanja s otplaćivanjima, (kompjuter i vozački za suprugu) i pomislio sam kako nam baš dobro ide… Međutim, kad je dogorelo do nokata, plata nekako okraćala a meseci se odužili, počeo sam da dotičnu plastiku koristim samo da svojoj dvojici nejakih sinova svakodnevno obezbedim hleb i mleko. Tako naivno postupajući, uspeo sam da potrošim čitav iznos sa revolving kartice na ono za šta je niko normalan ne bi koristio. Ali situacija je bila gadna, a ja prilično očajan…
Upadanje u bančino vrzino kolo
U svakom slučaju, sledećih 5 (slovima: PET) godina (plus dve za dozvoljeni minus, ali čitajte dalje) sam banci plaćao mesečnu ratu u minimalnom iznosu, i za to vreme od čitavog duga nisam otplatio nijedan dinar! Čitaj: NITI JEDAN JEDINI DINAR! Iznos je bio prokleto isti iz meseca u mesec, a ja uredno plaćam li plaćam.
Shvatio sam da sam upao u bančino vrzino kolo i da su samo meni, za pet godina, izvukli četvorostruki iznos čitavog duga, a da ja od njega nisam otplatio bukvalno ništa! Živela REVOLVING kartica i moja banka!
Počeo sam da razmišljam šta da radim, ali nikako da mi naiđe neka veća gomila novca, od nekog honorara, pa da isplatim sve odjednom. Uspevao sam da sa po kojim manjim honorarom odvadim poneki deo, ali dug je još uvek bio nedostižan. Tada sam se setio šta bih mogao da uradim.
Pošto sam dosta vremena pre čitave finansijske dubioze isplatio, opet s mukom ali uspešno, i onaj prokleti dozvoljeni minus koji nisam spominjao, odlučio sam da ga ponovo uzmem jer na njega nema kamate, ako niste u crvenom. Inače, i taj minus koji sam imao uvek je bio na samoj granici da se strmoglavi u bezdan, ali to sam uspevao da držim pod kontrolom…
Rešenje za izlaz iz dugova
U momentu kada sam dobio dozvoljeni minus, odmah sam čitavu sumu prebacio na REVOLVING prokletnicu i tog trenutka isplatio čitav dug! Imao sam sreće pa su iznosi bili skoro identični. Ha, šah-šuh! Ja: 0.5, a banka: 0!
Ugasio sam taj namenski račun i karticu, ali morao sam da platim penal što ga gasim. Rekao sam u banci: „Daću vam šta tražite, samo gasite to!“ Inače, da napomenem, u međuvremenu sam bio dobio još dve REVOLVING kartice koje sam zdušno sekao na pola još istog dana kada sam ih dobijao, kako ne bih došao u situaciju da ih ponovo koristim…
Tog trenutka sam počeo lakše da dišem jer sam shvatio da više neću imati nepotrebnih troškova u vidu rate, koju kao da bacam u bunar neostvarenih želja. Ostao mi je samo još prokleti dozvoljeni minus.
Uz dva-tri sledeća honorara (jer plata ne može da pokrije sve što moja porodica mora da potroši) uspeo sam i dozvoljeni minus da otplatim i sav srećan k’o malo dete, službenici koja me je uvek strpljivo i ljubazno usluživala, svečano saopštim da je došlo vreme da se konačno ugasi moj dugogodišnji račun. Ha! Šah-mat za mene! Ja: 1, banka: 0! Iskreno, službenica se nije iznenadila, ali me je ipak pitala da li nameravam da otvorim račun u nekoj drugoj banci. Ja sam rekao da ću pokušati da živim bez nje, ali ona je bila skeptična, mislila je da ću primati platu na crno i da to možda uopšte nije moguće…
He, he… Nema više gospodina Naivčine!
Kada su sve bankarske procedure konačno bile gotove, ja sam potpuno rasterećen i bez dugova prema zelenaškoj instituciji koja, po meni, krši ko zna koje zakone, obznanio svojoj koleginici iz računovodstva da više ne bi trebalo da mi uplaćuje platu na račun, već da je podiže kroz blagajnu (što je savršeno legalno!) i isplaćuje mi je na ruke.
Banka je nepotrebna!
U ovom trenutku moram da vam priznam jednu stvar. Činjenicu da račun u banci ne moram da imam, saznao sam od svog kolege (gazde) koji nikad u životu nije otvorio nijedan račun, a čitavog života je uredno primao platu. Tako da ideja nije moja, ali pišem ovo kako bih sa svima vama, koji ovo čitate, podelio istinu koja se zdušno prećutkuje: BANKA JE USTANOVA KOJA JE POTPUNO NEPOTREBNA!
Znam ja da se samo od banke može dobiti veća suma novca da se nešto kupi, nešto završi, zapuše neke rupe, ali bolje je stavljati na stranu i biti oko toga disciplinovan. Lakše i bezbolnije će se završavati stvari. Ako se novac i pozajmi od nekoga ko ga ima u izobilju, ne bi tokom otplate trebalo plaćati kamatu, a posebno ove grozomorne procente koje banke propisuju po sopstvenom nahođenju.
Elem, od tog dana, a ima tome već dosta, s ponosom mogu da izjavim da NEMAM tekući račun u banci i nikome iz tog sveta, svaka im čast, nisam dužan!
Srećno!
Postoje neka preduzeća koja uslovljavaju zaposlenje otvaranjem računa u banci, ali proverite svoja prava, mislim da to nije po zakonu. Svaka firma, bilo kog tipa, može preko blagajne da podigne novac kako bi isplatila zaradu zaposlenima koji nemaju račun u banci. Ja platu primam sasvim normalno i u okviru zakonske regulative, isplaćuje mi se doprinos i svi ostali državni nameti…
Želim Vam svima da srećno pozatvarate sve svoje bankovne račune!
Aljoša Molnar
Leave a Reply