7 principa zdravog razuma

Ovaj tekst (iako malo duži) može učiniti da Vam život bude lakši, lepši i bolji.

Uprkos inteligenciji, stručnosti, znanju, iskustvu, genijalnosti, u nekim slučajevima mnogi pametni ljudi nemaju nešto važno. To što je važno a oni nemaju naziva se „zdrav razum“. Nevolja sa zdravim razumom je u tome što ga nema baš mnogo.

Evo 7 stvari, osnovnih ideja, principa čija bi se primena mogla smatrati korišćenjem zdravog razuma. Možete se svakog dana koncentrisati na po jedan od tih 7 principa, i tako imati jednostavniji i uspešniji život.

Uprkos inteligenciji, stručnosti, znanju, iskustvu, genijalnosti, u nekim slučajevima mnogi pametni ljudi nemaju nešto važno. To što je važno a oni nemaju naziva se „zdrav razum“. Nevolja sa zdravim razumom je u tome što ga nema baš mnogo.

Evo 7 stvari, osnovnih ideja, principa čija bi se primena mogla smatrati korišćenjem zdravog razuma. Možete se svakog dana koncentrisati na po jedan od tih 7 principa, i tako imati jednostavniji i uspešniji život. Odštampajte ga, držite na radnom stolu, torbi, bilo gde. Čituckajte ga, primenjujte i budite uspešniji. Sretno!

Photo: Uprkos inteligenciji, stručnosti, znanju, iskustvu, genijalnosti, u nekim slučajevima mnogi pametni ljudi nemaju nešto važno. To što je važno a oni nemaju naziva se „zdrav razum“. Nevolja sa zdravim razumom je u tome što ga nema baš mnogo.  Evo 7 stvari, osnovnih ideja, principa čija bi se primena mogla smatrati korišćenjem zdravog razuma. Možete se svakog dana koncentrisati na po jedan od tih 7 principa, i tako imati jednostavniji i uspešniji život.

Prvi princip – Stvari su uglavnom jednostavne

 

„U stvarnosti nema složenih sistema, stvarnost ne može biti složena.“

Eli Goldrat, izraelski naučnik

 

OSNOVNA IDEJA: Jednostavnost.

 

Nisu sve stvari kojima se bavimo let u svemir. Mi uglavnom nismo direktori NASA zaduženi za organizaciju leta i stvari kojima se  bavimo sigurno nisu tako komplaksne. Isuviše često tražimo složena rešenja čak i kada bi jednostavna bila (a) podesnija (b) dostupnija i (c) lakše primenljiva. Uvek mora postojati drugi način.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Tražite jednostavna rešenja.
  • Uvek se pitajte: Šta bi u ovom slučaju bilo najjednostavnije uraditi?
  • Predstavite određeno pitanje, problem, rešenje ili predlog na razumljiv način formulisati u 25 reči (ili manje).
  • Možete li istu stvar da predstavite za manje od 30 sekundi? („lift priča“)
  • Zapisujte potrebe/pitanja/probleme/rešenja/predloge.
  • Postavljajte jednostavna pitanja: Ko? Šta? Zašto? Gde? Kad? Kako?
  • Tražite jednostavne odgovore.

PONEDELJAK (vežbanje):

 

Ponedeljkom se trudite da sve pojednostavite. Pokušajte da isplanirate jednostavan dan u kojem neše biti žurbe koliko je obično ima. Neprekidno se pitajte: „Može li ovo biti jednostavnije?“ Možete da uvedete princip jednostavnosti i u druge oblasti života – način oblačenja, hrana, prevoz do posla, količinu smeća koju napravite, trošenje resursa (hrane, vode, pića, renergije…)

 

Drugi princip – Moramo znati šta želimo da postignemo

 

„Najpre treba da definišemo šta želimo da postignemo.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Cilj.

 

Najbolji način da se otpočne postavljanje ličnih ciljeva jeste da se zamisli kakav će nam život biti kada se ostvari određen cilj. Zamišljanje je vizualizacija onoga što se može desiti. Možda je maštanje unekoliko bolja reč. Najpre treba da definišemo šta želimo da postignemo.

Bez obzira na to da li je u pitanju preuređenje kuće, poslovni sastanak ili prezentacija, da li je reč o jednom danu, nedelji, godini ili čitavom životu – ako ne znate šta tačno želite od tog preuređenja, sastanka ili prezentacije, u tom danu, nedelji, godini ili svom životu, teško će vam išta poći za rukom.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Napravite i dopunjavajte spisak svojih ciljeva (= “projekata“) koje želite da postignete.
  • Redovno proveravajte spisak svojih ciljeva i poslova (projekata) – najbolje svakog dana – kako biste videli (= znali) da li su se ciljevi vaših projekata (= poslova). Ako se nešto promenilo, morate ponovo sprovesti analizu „maksimalnog broja povoljnih ishoda za zainteresovane“.

 

UTORAK (vežbanje):

 

Utorkom postavite sebi cilj koji ćete pokušati da ostvarite tog dana i obavezno ga ostvarite. Za sve sastanke na koje idete, telefonske razgovore, prezentacije koje držite, morate unapred znati šta očekujete šta očekujete da njima postignete. Analizirajte na kraju dana koliko ste bili uspešni.

 

Treći princip – Uvek postoji red-o-sled događaja

 

„Jedan događaj je početna tačka sledećeg.

Pripremite plan (sled događaja) za sastanak, radni dan, projekat.

To što imate sledove doađaja za sve što radite,

znači i da možete ubrzati poslove.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Redosled.

 

Ako se ne stvori sled događaja, ništa se neće uraditi. „Dakle, šta je sledeći korak?“

Bez sleda događaja ništa se ne može uraditi Uvak postoji sled događaja, a da mnogi ljudi toga ili nisu svesni ili, ako jesu, ne shvataju koje su posledice njegovog ignorisanja.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Napravite spisak stvari (= poslova, zadataka) koje želite da uradite.
  • Redovno ga dopunjavajte – svakog dana, svake nedelje, kako vam najviše odgovara.
  • Uvek tražite spisak aktivnosti (= poslova, zadataka) posle sastanka, telefonskih razgovora…
  • Upotrebite nesputano generisanje („oluja mozgova“), ideja i sledove događaja kako biste došli do alternativnih (= rezerevnih, B planova) puteva za napredovanje.
  • Pripremite plan (sled događaja) za radni dan, sastanak, projekat. Sve će se odvijati mnogo jednostavnije.
  • Procenite tri vrste ograničenja koja skoro uvek dobijete uz projekat (= posao): Vreme – projekat mora da se izvede do određenog roka;

Novac – projekat mora da se izvede u granicama određenog budžeta i

Ljudske resurse – projekat mora da se izvede s određenom grupom (= timom) ljudi.

  • Odgovorite na pitanje koji događaj će označiti kraj projekta.
  • Odredite konkretne ljude. Napravite listu interesenata, pitajte ih i za sve njih zapišite povoljne ishode, tj ono što će oni smatrati uspelim projektom.
  • Uključite ljude koji će raditi na projektu u sastavljanje spiska poslova.
  • Odredite velike sastavne delove projekta tj. grupišite poslove u celine.
  • Detaljno opišite poslove koje treba obaviti.
  • Sve raščlanite do nivoa kad svaki posao koji ste odredili može da se obavi za jedan do pet dana.
  • Budite konkretni u najvećoj mogućoj meri (pišite tako da vas i malo dete razume).
  • Prepoznajte iznenađenja-rizike svog projekta – sve ono zbog čega bi mogao da pođe naopako. Koristite skalu od jedan do tri – 1 = ne mnogo verovatno, 3 = vrlo verovatno i 2 = sve ostalo.
  • Odredite obim štete koja bi nastala kad bi se iznenađenje-rizik ostario. Oristite istu skalu.
  • Pomnožite verovatnou s obimom štete da biste dobili stepen izloženosti iznenađenju-riziku.
  • Odredite mere koje možete preduzeti da smanjite iznenađenja-rizike i unesite ih u plan.

 

SREDA (vežbanje):

 

Sredom razmišljaje o stvarima (= poslovima, zadacima) kao o sledu događaja. Uskladite ono što mameravate da uradite danas sa većim ciljevima koje ste sebi odredili. Posle sastanaka, telefonskih poziva ili razgovora postarajte se da svakome bude jasno šta đe se sledeće desiti.

 

Četvrti princip – Poslove obavljaju konkretni ljudi

 

„Poslovi se neće obaviti sami od sebe tj. ako ih ne obave konkretni ljudi.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Tim.

 

Isuviše je očigledno, ali poslovi se ipak neće obaviti ako ih ljudi ne obave. Ljudi uglavnom ne započinju posao s podlom idejom da ga ne završe, ali postoji niz razloga zbog kojih se to može desiti. Najočigledniju su:

Zabuna – nisu znali da treba nešto da urade ili nisu znali šta tačno treba da urade;

Prezaposlenost – znali su šta treba da urade ali nisu imali vremena;

Nesposobnost – nisu bili dovoljno stručni, iskusni ili obučeni da urade posao.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Postarajte se da za svaki posao u sledu događaja imate na raspolaganju čoveka koji že ga obaviti kad bude potrebno.
  • Maksimalno iskoristite vrline ljudi s kojima radite. (To ne moraju obavezno biti podređeni. Isto važi i za šefove, klijente, saradsnike ili ma koga drugog.)
  • Napravite i dopunjavajte kartu rasporeda potrebnog i raspoloživog vremena.
  • Za planiranje svojih projekata/poduhvata/pokušaja/preuzetih poslova koristite knjigu ili spisak – ko, šta i kada radi.
  • Kad planirate radni dan, uračunajte vreme oje vam mogu oduzeti prekidi.

 

ČETVRTAK (vežbanje):

 

Četvrtkom se usredsredite na to da obavite poslove koje nameravate da obavite. Na kraju dana razmotrite rezultate. Kako je ispalo? Jeste li postigli ono što ste nameravali ili vas je nešto omelo?

Ako imate ljude koji nešto rade za vas, da li im je sasvim jasno šta treba uraditi?

 

Peti princip – Događaji se retko odvijaju u skladu sa očekivanjima

 

„Uvek će se dešavati iznenađenja.

Svedio broj iznenađenja i njihovog uticaja na minimum.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Iznenađenja-rizici.

 

Život je pun iznenađenja. Ma koliko da se trudimo, uvek ćemo naići na iznenađenja. Smanjite verovatnoću da do iznenađenja dođe. Koristite dodatno vreme za nepredviđene događaje i upravljajte rizikom tj. problemima – verovatnoću da se dese, uticaj, izloženost i smanjenje te pokazatelje za uvid da li se dešavaju.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Obećajte manje, uradite više.
  • Povećajte procenu rezervi i budžete potrebnog novca, broja ljudi i vremena
  • Dodajte vreme za nepredviđene događaje u sve svoje planove.
  • Uradite analizu rizika (= problema, prepreka) za sve svoje planove.
  • Napravite i dopunjavahjte sposak najvećih rizika i redovno ga analizurajte (jednom nedeljno ili mesečno).

 

PETAK (vežbanje):

 

Petkom se zapitajte da li ste uračunali vreme za nepredviđene događaje u svojim ključnim projektima (= poslovima, zadacima). Uradite analizu rizika tj. mogućih problema, i razmotrite najveće od njih. Učinite sve što je u vašoj moći kako biste ih umanjili.

 

Šesti princip – Ili jeste ili nije urađeno

 

„Kako znate da li napredujete prema cilju?

Tako što nešto ili jeste urađeno ili nije.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Dovršenost

 

Događaji se retko odvijaju u skladu s očekivanjima. Potreban nam je pouzdan način (= metod) da utvrdimo kako u poslu napredujemo.Do toga ćemo doći tako što ćemo reći za svaki posao, kada imamo sled događaja i znamo ko je zadužen za koji njegov deo i kada znamo u kom je od dva stanja – ili je obavljen, ili, suprotno, nije.

Rezultat svakog posla treba da bude nešto što se može „isporučiti“, nešpto što možemo pogledati ili uzeti u ruke, i reći „da“, ovo znači da je posao obavljen (= dovršen, završen)

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Nadgledajte proces(e) tako što ćete utvrđivati da li je nešto obavljeno ili nije.
  • Raščlanjavajte poslove do najnižeg nivoa složenosti kad je to potrebno.

 

SUBOTA (vežbanje):

 

Usredsredite se na to da li su poslovi zaista obavljeni, i može li se to dokazati.

 

Sedmi princip – Staviti se na mesto drugih ljudi

 

„Gotovo sve čega se latimo uključuje druge ljude. Ako se stavimo u njihov položaj ,

to će nam biti od velike pomoći u razumevanju i obavljanju poslova.“

Fergus O’Konel, stručnjak iz oblasti poslovanja i

visokog menadžmenta

 

OSNOVNA IDEJA: Ishodi (interesi).

 

Sagledajte stvari iz perspektive drugih ljudi i prilagodite planove i/ili ponašanje, ako je neophodno, kako bi vaše šanse za uspeh postale maksimalne.

„Ako su ljudi pozitivno nastrojeni i dobro motivisani, pomeriće planine.“

Sposobnost da privremeno napustite sopstvenu tačku gledišta i da umesto nje usvojite perspektivu druge osobe važan je faktor u smanjivanu broja konflikata i problema s drugim ljudima.

 

PRIMENA ZDRAVOG RAZUMA (šta činiti):

 

  • Setite se da u skoro svim slučajevima ono što vi radite utiče na druge ljude. Razmislite ko su oni, šta su njihovi nazori, potrbe i interesai, i šta od svega toga treba i možete da uzmete uvek u obzir.
  • Kad nešto planirate, po mogućstvu uključite sve ljude koji će neposredno obavljati posao.

 

NEDELJA (vežbanje):

 

Nedeljom provedite neko vreme posmatrajući svet oko sebe iz perspektive drugih ljudi – svog partnera, deteta, roditelja, poslodavca, šefa, člana tima, saradnika, kolege s posla, člana porodice, prijatelja. Ne bi bilo loše da ovaj princip primenjujete svakog dana.

 

Rezime

 

Zdrav razum nalaže:

 

  1. Pojednostavite sve što radite;
  2. Odredite cilj posla;
  3. Napišite red-o-sled događaja;
  4. Odredite konkretne ljude-interesente za posao;
  5. Predvidite iznenađenja-rizike posla;
  6. Kontrolišite je li ili nije urađen posao i
  7. Stavite se u položaj drugih ljudi.

 

Sretno!

 

 

ZNANJE I IDEJE SU MOĆ KOJE ĆE VAM OBEZBEDITI USPEH U LIČNOM I PROFESIONALNOM ŽIVOTU.

NEKA SE ZNANJE I IDEJE KOJE POKREĆU ŠIRE!

OVAJ TEKST MOŽE UČINITI DA VAM ŽIVOT BUDE LAKŠI, LEPŠI I BOLJI.

PODELITE GA SA LJUDIMA KOJE VOLITE I KOJI VAM ZNAČE!

 

Na osnovu knjige Fergusa O Konela o : Simply Brilliant The Compepetetive Advantage (Prosto sjajna takmičarska prednost)  i ličnih iskustava priredio Slobodan Ivošević, Stariji Mentor

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 10.0/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 2 votes)
7 principa zdravog razuma, 10.0 out of 10 based on 3 ratings
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
PODELITE OVAJ TEKST I BLOG SA LJUDIMA KOJI VAM ZNAČE! POMOZITE IM DA UNAPREDE SEBE!

    Leave a Reply

    You can use these HTML tags

    <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>