Da biste mogli da donosite dobre odluke morate biti demokratični sa sobom i drugima, ali kada jednom donesete odluku, morate biti diktator, što znači da vas odluka mora obavezivati, da morate biti odlučni i sprovesti je do kraja. Demokratičnost u odlučivanju i diktatura u sprovođenju odluka je ono što ja zovem „demokraturom“. Demokratija i diktatura moraju ići pravim redosledom. Morate biti u stanju da prvo budete demokrata, a zatim diktator i znati kada jedno, a kada drugo.
profesor menadžmenta dr Isak Adižes, 1991. godine
Jedan od osnovnih uzroka neefikasnosti demokratije dolazi otud, što demokratija nikad ne usvaja niti izvršava do kraja jedan jedinstven plan rada, koji joj podnose pojedinci, koji su stvar proučili, već uvek pravi kompromis od raznih planova, usvajajući samo delimično podnete predloge, u cilju zadovoljenja što većeg predlagača. U demokratiji kranje odluke obično donose tela ili odbori, koji nisu stanju da shvate tehniku uspeha, koja se sastoji u totalnom usvajanju ili odbacivanju predloženih sistema, usled čega se redovno događa da se krajnja odluka donese kao kompromis raznih planova i predloga, gde nijedan predloženi sistem nije u potpunosti obuhvaćen. Posledica takvog rada je nekorisnost mnogih napora i nepostizanje zamišljenog uspeha uopšte, ili postizanje uz mnogo izlišnog trošenja energije. Demokratija u svojoj suštini, a ona je u stalnom kompromisu, nosi klice neuspeha.
Demokratija čini kompromise između raznih predloga zato što joj je važnije da zadovolji što veći broj predlagača nego da iznađe najefikasnije i najracionalnije rešenje
Zato su i uspesi, koje demokratija postiže, nesrazmerni naporima koji su uloženi: napori su u demokratiji uvek veći nego što to postignuti uspeh zahteva.
O kompromisu
Isključivost kompromisa koji demokratija ima u najvećem broju slučajeva kao pristup izvršenju zamisli u suprotnosti je sa osnovnim uslovom uspeha u prirodi, a to je beskompromisno izvršenje svih uslova koordinacije.
Kompromis zadovoljava ljudske sujete ali im upropašćava glavnu stvar, a to je postizanje željenog uspeha uz najmanji napor. Jedan plan ili sistem, pa makar bio i manje savršen, ako se izvede u potpunosti, dovodi do uspeha sigurnije i uz manje napora nego kompromis između dva savršena plana ili sistema, u kom se kompromisu nijedan od dva savršena plana ne sadrži u potpunosti.
Ovo ne znači da kompromis nema svoje mesto u prirodi i životu. Ako treba odrediti cilj, postaviti zahteve za potrebom i tome slično, ljudi moraju da se dogovaraju i da traže kompromisna rešenja, jer je zaista nemoguće sve potrebe zadovoljiti u društvu, pa makar društvo raspolagalo najvećim mogućnostima. Ali, kad je cilj određen, i treba pristupiti njegovom izvršenju, onda priroda stavri zahteva da se napusti put kompromisa između ljudi i da se uzme put najsigurnijeg ostvarenja željenog cilja, a to se postiže samo uz najbrže ostvarenje koordinacionih uslova. Svako odstupanje od takvog shvatanja vodi i pojedinca i zajednicu u izlišno trošenje napora pa i u neuspeh.
Potčinjavanje jednom cilju
Ko dva zeca goni nijednog ne uhvati.
Srpska narodnaposlovica
Sistem koordinacionih uslova koji je potrebno ostvariti da bi nastupilo dejstvo jednog prirodnog zakona zovemo ciljem koordinacije. Prema zakonu o efikasnosti koordinacionih uslova jedan cilj koordinacije je samo onda postignut ako su izvršeni i svi uslovi od kojih se cilj sastoji.
Potčinjavanje (dobrovoljnog, nap. prir.) jednom jedinom cilju svih elemenata potrebnih za nastupanje dejsva jednog prirodnog zakona uslov je uspeha svake koordinacije. Potčinjavanje istih elemenata raznim ciljevima koji su međusobno nezavisni ima za posledicu podvajanje (= podelu) elemenata, što znači onemogućavanje izvršenja svih koordinacionih uslova u jednom cilju, pa i nepostizanje samog cilja.
Da se pri koordinaciji elemenata uspeh može postići samo pod uslovom potčinjavanja svih kretanja elemenata jednom jedinom cilju, drugi je osnovni zakon svake koordinacije i zovemo ga zakon jedinstva cilja. Taj zakon se može iskazati na sledeći način:
Potčinjavanja svih elemenata koje treba koordinirati samo jednom cilju uslov je za ostvarenje svake koordinacije.
Tek ispunavanjem tačno određenih koordinacionih uslova omogućava se dolazak uspeha. Bez toga se nijedan cilj ne može ostvariti.
KLJUČNE REČI: demokratija, kompromis, odlučivanje, uspeh, neuspeh, dogovor, jedinstvo cilja
Izvor: docent inž. građ. Milosav Vasiljević, prvi direktor beogradskog sajma,
Čovek i zajednica, Geca Kon, Beograd , 1944. godine.
priredio Slobodan Ivošević, Stariji Mentor
Leave a Reply