Postoji 5 nivoa slušanja: neslušanje, pretvaranje, selektivno, pažljivo i sa empatijom.
Kineski znak za slušanje poručuje: OČI, UŠI, NEPODELJENA PAŽNJA I SRCE
Neslušanje – kada otvoreno dajemo do znanja da nas ne interesuje šta sagovornik priča.
Pretvaranje – kada nam je stalo da sagovornik misli da ga slušamo i iz tog razloga mi klimamo glavom kao da ga slušamo, ali u stvari, to je samo maska, jer ga uopšte ne slušamo.
Selektivno – kada čujemo samo neke delove onoga što nam sagovornik priča i možda bi i uspeli da ponovimo to malo što smo čuli, ali nam misli lutaju na neku drugu stranu i teško se koncentrišemo na ono što nam sagovornik priča.
Pažljivo – slušamo sagovornika tako da obraćamo pažnju na svaku reč koju nam saopšti.
Sa empatijom – u slušanje uključujemo i emocije da bi razumeli sagovornika.
Aktivno slušanje je jedino pravo slušanje i predstavlja spoj četvrtog i petog nivoa slušanja, pažljivo i sa empatijom (sa uživljavanjem, nap. prir.), a to znači da shvatamo šta nam to neko govori i zašto nam to govori.
Lažno, jednostrano i selektivno slušanje, kao i otimanje reči, deljenje saveta i zapitkivanje (prekidanje sagovornika) zapravo predstavljaju neslušanje.
iz knjige: Radna etika osnovna veština, Centar za savremenu edukaciju, Novi Sad, 2009. godine
Leave a Reply