Kriza je.
Besparica je.
Mnogobrojne posetiteljke i posetoci našeg bloga pitaju se šta da rade (i zarade) danas.
To pitanje je na prvom mestu kada je guglanje po vebu u pitanju.
I zaista, šta raditi u kriznim vremenima bilo gde na svetu da bi čovek sebi obezbedio pristojnu zaradu i dostojanstven život?
Čini mi se da, nakon pola pređenog životnog puta i starenja u teškim vremenima, mogu s pravom da ponudim odgovor (meni ga nisu ponudili!) koji važi za svako vreme i na svakom mestu:
TREBA SE BAVITI PROIZVODNJOM NEČEGA ŠTO JE LJUDIMA STALNO POTREBNO, NAJBOLJE HRANE.
Treba se baviti proizvodnjom (pre nego uslugama) nad kojom se poseduje kontrola i ne zavisi previše od drugih ljudi i tehnološke digitalizacije.
Po mogućstvu treba naći tržište na kom ne postoji izražena konkurencija i gde se može obezbediti ostvarenje koncepta 3K: kvantitet (= količina), kvalitet (= valjanost) i kontinuitet (= neprekidnost).
Ako nije moguće, ili čovek ne želi da se bavi samom organizacijom proizvodnje, onda je poželjno zaposliti se u organizaciji koja zadovoljava navedene kriterijume (3K), i posedovati teorijska i praktična znanja koja su potrebna, a drugi su spremni da ih plate onome ko je u službi takve proizvodnje.
O ovom predlogu mladi naročito treba da razmisle jer, za razliku od starijih, produktivno vreme života je pred njima, a kriza jednog dana mora proći.
Slobodan Ivošević, Stariji Mentor
p. s. Li Ajakoka, svetski poznati američki menadžer napisao je: «U teškim vremenima se treba baviti poslovima s hranom jer ljudi ipak moraju jesti.» Kako tada – tako uvek!
Emsija hvala Vama na Vasoj zavalnosti. Sirite zajedno sa nama iskustva mladjim ljudima. Sracan pozdrav i sve najbolje.