Odluka je izbor između različitih alternativa (= mogućnosti).
Teško je doneti izbalansiranu (= uravnoteženu) odluku.
Potrebno je saslušati što je moguće više različitih mišljenja i potom, na osnovu tih mišljenja, doneti odluku.
Mišljenja i odluke
Odluke treba da se temelje na mišljenjima, pre nego na činjenicama, jer u mnogim slučajevima činjenica može da dovede u zabludu ako nije u pravom kontekstu (= okruženjem, situacijom). Osim toga, vrlo često se mogu pronaći činjenice koje mogu da opravdaju nečiji stav, čak i ako taj stav možda nije ispravan.
Odluku treba doneti na osnovu svoje procene različitih mišljenja.
Krizne odluke
Izbegavajte krizne odluke, odnosno odluke u zadnjem trenutku. To vodi konfuziji (= zbunjenosti), jer se troši vreme u nadoknađivanju vremena, a rezultat je da se sve obavlja u žurbi i loše.
Ne previše odluka
Ako čovek mora da donosi mnogo odluka, postoji rizik da će te odluke biti pogrešne. Potreba da se donosi previše odluka prevelikom brzinom govori o lošoj organizaciji, jer čovek radi svakodnevno izložen pritiscima, stalno nešto «krpeći» i izglađujući. Potrebno je dakle manje odluka, ali fundamentalnih (= temeljnih) i neophodnih.
Strateške odluke
Ispravan pristup donošenju odluka sastoji se u pronalaženju ishodišnih uzroka svake pojedinačne situacije. Takve generičke ili strateške odluke ne rešavaju sve specifične, individualne probleme. One zahvataju stvari na najvišem konceptualnom (= misaonom, idejnom) nivou razumevanja i ne predstavljaju prilagođavanje potrebama trenutka.
Upotrebite Hipokratov metod
Principi koje čovek treba da prihvati kako bi donosio generičke odluke isti su oni principi koje je primenjivao veliki lekar Hipokrat radi dijagnostifikovanja bolesti pre više od dve hiljade godina. Hipokrat je ispitivao sve prethodne simptone a zatim uočavao zajednički faktor (= činilac) koji se nalazio u tim simptomima. Na osnovu tih zajedničkih faktora, potom bi prepisivao tretman tj. lek.
prilagođeno prema: C. N. Parkinson & M. K. Rustomji, The Bible of Management, 1984.
