Pridobijanje ljudi: uticanje sugestijom

Sama logika nije dovoljna da nas pouči veštini uticanja na ljude. Ona nam može reći kako ljudi odgovaraju kad odgovaraju logično, ali ljudske reakcije su često sve drugo samo ne logične.

Nas su tradicionalno učili da je čovek u suštini logičan, da meri dokaze, da ih oblači u silogizam i tad dolazi do zaključka na kome zasniva svoju radnju. Modernije shvatanje čoveka je, da čovek uopšte retko rezonuje (= razmišlja). Većina ljudi nikad ne rezonuje i ne razmišlja potpuno, nego su svi njihovi postupci rezultat ugledanja na druge, navika, sugestije, ili nekog oblika srodnog mišljenja, ali koji je izrazito niži od onog što se zove razmišljanje.

Veliki zapovednici ljudima nisu oni koji su najlogičniji u iznošenju dokaza u prilog svojim tvrdnjama.

U pokretanju i nadahnuću ljudi, sugestija se u svakom pogledu može smatrati ravnom logičkom rezonovanju.

 

Delovanje sugestije zavisi od ideje

 

Svaka ideja o nekoj akciji pretvoriće se u akciju samo ako je ne spreči neka suprotna ideja ili neka fizička prepreka.

Obično se mislilo da ideje stvaraju ideje, više nego akciju. Neki put ideja A izazove ideju B, i to se događa kad razmišljamo. Ali kad radimo pod sugestijom, ideja A izaziva akciju, i na taj način misao vodi direktno pokretu (= rekagovanju). Ovde, u orahovoj ljusci, nalazimo razliku između razmišljanja i sugestije. Prvo je postupak u kome ideja deluje na ideju; drugo je postupak kojim se ideje prevodi direktnu akciju, ili u pripremu za akciju.

Svaka ideja, saznanje, ili zaključak, koju uđu u svest, smatraju se kao istiniti, ako im ne smeta neka suprotna ideja.

Mi ne možemo večito sumnjati i ispitivati stvari. Mi verujemo šta nam svet kaže. Primamo savete svojih starijih jer se u velikoj većini sličajeva možemo na njih osloniti. Nikad ne pitamo: “Da li je to istina?”, osim ako se nešto ne javi da probudi sumnju u našoj duši. Tada tek razmišljamo.

Ako nekom možemo dati ma kakvu ideju, nije potrebno ubeđivati ga u njenu istinitost ako možemo da sprečimo da se u njegovoj svesti jave suprotne ideje.

Oni koji se bave društvenom psihologijom pronašli su da su gomile (= mase) naročito sklone da bez kritike prime ideje, naročito ako odgovaraju raspoloženju i sklonosti rulje.. Pojedinac, ostavljen sam sebi, oseća veliku odgovornost u stvaranju zdravih sudova. U gomili, on prenosi odgovornost na druge. Upada u sve što se sugeriše, i prenosi svoje misli uporedo sa akcijom. Gomila oslobođena stege pristojnosti, odgovornosti i kritičkog mišljenja, u stanju je da pokaže dinamičku stranu ideje u krajnjem obliku.

Sugestije nam dolaze iz izvora izvan nas. Mi primamo sugestiju od drugih, a da uopšte i ne opažamo da to činimo. Mnogo više naše aktivnosti je nesvesno podražavanje, nego što obično mislimo.

Kad čovek  vidi nekoga da nešto radi, i u njemu se budi sklonost da radi istu stvar. Ako neko nešto veruje i tu svoju vereu izražava na bilo koji način, drugi su skloni da veruju isto. Mi smo po prirodi veliki podražavači, i naša lakovernost je veća nego što bismo hteli da verujemo.

Svaka ideja je dinamična i prirodno vodi akciji ili veri. U radnji koja bi se s pravom mogla nazvati sugestijom, ideja nikad ne izaziva druge ideje nego se prima nekritički i bez ikakvog razmišljanja.

 

Podražavanje i nekritičnost

 

Kako je sugestija oslobođenja svake kritike, ni suprotna niti ikoja druga moguća alternativa (= izbor) predloženom ne dolazi čoveku u pamet. Sve normalne osobe su pod izvesnim prilikama podložne sugestiji i primaju datu sugestiju samo ako je umesna i zgodno postavljena (= predložena).

 

Direktna i neodložna reakcija

 

Pri razmišljnju, moramo da odgađamo odluku da bi moglo proći dovoljno vremena za moguće alternative da se jave u našoj svesti, da bismo ih zatim mogli razvrstati, i posle učiniti između njih izbor. Razmišljanje na ovaj način stavlja subjekat u više-manje položaj kritičara i ako razlog nije presudan, ovaj položaj može po svoj prilici da se zadrži i da se čovek stalno opire predloženoj akciji. Odgađanje je bitno za ocenu razloga, ali svaki momenat odgađanje povećava mogućnost da ne dođe do neke akcije. Urođena slabost razmišljanja izražena je u poznatoj izreci: “Ko okleva, izgubljen je.”

U sugestiji pristanak dolazi odmah.

 

Zaključak

 

Sugestija je velika sila koja pokreće ljude na akciju. Velika većina naših postupaka je poznate vrste. Ko pametno izučava ljudsku prirodu, priznaće da je kod uticaja na ljude sugestija sredstvo koje se može s pravom i korisno upotrebiti.

Iz knjige: Veština pridobiti čoveka kao oruđe životnog uspeha (psihologija dokaza i sugestije),  dr Volter Dil Skot & dr Delton T. Hauard

 

 

 

 

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 5.5/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: +2 (from 2 votes)
Pridobijanje ljudi: uticanje sugestijom , 5.5 out of 10 based on 2 ratings
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Comments are closed.