U školi nas ne uče da učimo (lična priča)

Od prvog trenutka kada uđemo u školu sa sedam godina, pa sve do… doktorata, ako odemo tako daleko, od nas se zahteva da učimo.

Niko nas nikada međutim nije uputio kako da učimo.

Ne uči se svaki predmet jednako, ne uči se isto pisanje slova, matematika i tehnički predmeti. Ne uče se isto prirodne i društvene nauke. Ne uči se isto gradivo koje je čisto narativno i gradivo koje traži ovladavanjem veštinama.

Obično se kaže da se neke stvari uče čitanjem, ali postoje različite vrste čitanja. Obično se kaže da se veštine uče praksom, ali postoje i više vrsta praksi.

Od nas se kao đaka traži da nešto radimo što nas niko nikada nije naučio i još se traži da to radimo dobro. Da se radi o nekom drugom, a ne o nama, da se ne radi o našem ličnom životu bili bi smešno da nije tužno.

Ono što mogu da Vam ponudim je moja priča.

Kada god sam učio prvo sam nastojao da savladam značenje svih nepoznatih pojmova. Nemoguće je nešto naučiti ako ne znaš šta to znači. Dakle, u svesku sam prvo vadio sve pojmove koji su mi nepoznati i tražio njihova objašnjenja. Tek sam onda pristupao čitanju. Kada pročitam, ponavljao sam svojim rečima pročitano.

Onda je došao fakultet.

Mnogo gradiva da se nauči, a ne može kao u školi – lekcija po lekcija. Dok naučiš jedno zaboraviš drugo. Sem toga nemam osećanje celine u glavi. Tako da sve što učim čini mi se kao da učim besmislene slogove koji međusobno nisu povezani. Takvo učenje je na granici mogučeg. Meni je bilo moguče tako da naučim sociologiju, koja je imala skoro 400 strana, ali ne i obimnije predmete.

Tada sam, smišljajući kako da učim, počeo od sadržaja.

Naučio sam prvo najveće naslove, pa sam zatim u okviru najvećih naslova naučio podnaslove. Tek tada sam bio sposoban da ih sve ponovim odnapred i odnazad, bez toga da moram da čekam da se setim, prelazio sam na učenje naslova lekcija. Kada sam i njih naučio kao što sam napred opisao prelazio sam na pojedinačne lekcije. Svako jutro i veče sam ponavljao sadržaj. To mi je bilo važno da bih shvatio u koji kontekst tj. celinu smeštam to što učim. Taj kontekst mi je bio uvod kada sam odgovarao.

Kada sam došao do onoga trenutka da treba da pišem radove morao sam da sistematizujem (= sredim) mnogo podataka (u to vreme nije bilo kompjutera).

Sve podatke sam pisao na papirićima na kojima sam obeležavao odakle su, sa koje su strane i slično, a zatim ih slagao prema hronologiji. Tako sam napisao preko 1000 papirića. Kada sam krenuo da pišem, pisanje mi nije predstavlljalo veći problem, jer su podaci već bili sistematizovani, sređeni.

Dakle, pitajte onoga koji vas uči kako da učite njegov predmet. Ima li nekih finesa, tajni i slično. Ima ih sigurno samo je na njemu da li hoće da vam kaže ono što zna. Naravno ne mora ni on da zna sve.

Dr istorijskih nauka Đorđe Đekić

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 10.0/10 (4 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
U školi nas ne uče da učimo (lična priča), 10.0 out of 10 based on 4 ratings
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>