Tim sa vođom
Načelno svaki tim mora da ima vođu. Ukoliko se radi posao sa vizijom i posao mora da se unapređuje stalno, onda mora da postoji vođa. To je onaj koji vidi cilj i koji zna ulogu i mesto svakog člana tima u putovanju ka tom cilju.
Svaki član tima može i ne mora znati cilj, svaki član tima može znati ostale članove tima. Svaki član tima mora da veruje u ono što radi i u ono što mu kaže vođa tima.
Ako svaki član tima ne zna konačni cilj to može da znači da on i ne mora da ga zna. On mora da poznaje šta je njegov posao i šta je njegov konkretni cilj u zajedničkom cilju.
Vođa nikada ne sme da dozvoli da mu saradnici prestanu verovati. Kada prestanu da mu veruju on prestaje da bude vođa, a ako oni nastave da rade za njega i da ga slušaju, on postaje isključivo formalni šef. A šef se trpi, sluša i psuje, dok se vođi veruje.
Vođa mora da vodi računa o svakom članu tima. Ukoliko je sposobniji da predvidi probleme i rasplete, te da za njih nađe rešenja, utoliko je sposobniji vođa.
Tim bez vođe
Ako posao može da se odvija tako da nema njegovog unapređivanja, već se stalno radi isto, pri čemu se tačno zna šta daje jedna, a šta druga strana, onda je to ortački posao – posao u kome nema vođe. U njemu papir (ugovor), ili dogovor (reč) mogu vršiti ulogu vođe.
Svaki član tima zna svoj posao i savesno ga obavlja.
Ortački posao može da ima dva, tri ili više članova.
Da li tim bez vizije može da posluje dobro? Može ukoliko to za posao nije neophodno.
Prvi primer: Imam kompjuter i pišem tekstove, radim u fotošopu i dugim potrebnim računarskim programima. Moj prijatelj ima štampariju i štampa ono što ja uradim. Mi nemamo viziju. Mi smo ljudi koji rade posao bez vizije.
Drugi primer: Imam kola ali mi je zbog zdravstvenih razloga zabranjeno da vozim. Moj prijatelj ima dozvolu, ali nema kola. On vozi i sebe i mene gde treba i kada treba.
Treći primer: Moj otac je detetu iz komšiluka davao časove matematike, njegov otac je nama za uzvrat svake godine odradio deo poslova na kući (betoniranje staze), na njivi (okopavanje kukuruza) i druge poslove.
Četvrti primer: Moje društvo ide na kampovanje i svaki od nas daje svoj doprinos. Jedan daje kola i gorivo, drugi daje, meso i piće, treći daje vikendicu u kojoj se boravi. To ponavljamo već godinama – uvek isto, i nikada neće doći do unapređenja posla. Posao je svake godine isti, rutinski. Ovaj posao može da traje i bude dobra kombinacija kada nešto mora da se uradi, ali se ne očekuje unapređenje posla.
Ortački posao prestaje kada jedna strana smatra da daje više, ili prevari onu drugu, ili treću, a to ova ne želi, ili ne može da oprosti.
Ortačkom poslu se pribegava onda kada se nema gotovine i kada se želi izbeći plaćanje poreza.
dr Đorđe Đekić
Leave a Reply