Izbor zanimanja, jedna roditeljska priča

Vi ste bili dužni da mi kažete šta sve ima (od zanimanja).

Meni moja kći Ivana, kao već svršeni inžinjer poljoprivrede

Ostao sam bez oca od četrnaeste 1968 godine, koju pamtim po najlepšem tromesečnom raspustu u selu Mošorinu i upadu socijalističkih sovjetskih tenkova u socijalističku Čehoslovačku.

Kada sam 1970. godine završio osnovnu školu i kada je došlo vreme da upišem srednju, majka, ratna generacija, domaćica bez škole, razmišljala je logično: “Stric Radovan je završio ekonomsku školu, odmah je dobio posao i hleba u ruke, pa ćeš i ti.

Oca nije bilo, ostale nije bilo istinski briga, ja nisam znao ništa i  – gotova priča.

Upisah se u ekonomsku školu, iako mi je uzor bio drugi stric, Zdravko, brat pomenutog Radovana, koji je studirao arhitekturu u Beogradu. Imao je lep rukopis i uredne sveske, što je mene fasciniralo. Redovno i uspešno je davao ispite, a u pauzama između učenja odmarao se u igri samnom, seoskim klincem krupnih očiju.

Majčina majka, moja baba iz Kikinde, nije htela da preuzme teret brige o malom unuku sa sela koji bi se školovao u srednjoj arhitektonskoj školi, pa sam tako završio u ekonomskoj u obližnjem gradiću Bečeju, ostajući uz majčine udovičke skute.

Eto jednog primera kako se odlučivalo o jednoj od najvažnijih stvari u životu – izboru zanimanja.

Na svu sreću majka i nije mnogo pogrešila.

Posle ekonomske škole upisao sam i završio ekonomski fakultet u Beogradu, pa poslediplomske studije na istom tom fakultetu, položio sve ispite i – nisam magistrirao. Počeo da gradim karijeru u trgovinskoj struci…, a onda je pao Berlinski zid. No, to je neka druga priča.

Približava se leto, ide vreme novih izbora – koju školu, ili fakultet, da odaberem, upišem i završim? – pitaju se neki novi klinci. Drugo je vreme, puno toga se vidi, više zna, ali jedno je najvažnije i danas, kao i pre:

ŠTA ŽELIŠ U ŽIVOTU DA RADIŠ, BUDEŠ I IMAŠ?

U današnje vreme opet nije sramota biti bogat. Pitanje je načina i strpljenja.

Za uspeh preko noći potrebno je 25 godina, rekao je Edi Kantor, američki glumac-komičar. Da bi se bilo bogatim treba nekome biti potrebno ono što znamo, umemo, imamo. A rodili smo se, kažu neki, za bar 10 zanimanja. Samo treba otkriti koja su to, a ne stati kod prvog, najčešće pogrešno izabranog!

Šta Te privlači, interesuje, čemu si sklon/a?

Šta bi moglo da Te ispunjava? Čemu bi mogao/la da se posvetiš?

Kome je to, osim Tebi potrebno? I ko bi za to bio spreman da plati? Može li se od toga živeti u budućnosti? Hoćeš li da radiš za sebe, profit, ili za drugoga , platu?

NA OVOM BLOGU MOŽEŠ DA VIDIŠ KOJA SU ZANIMANJA U SRBIJI TRENUTNO POTREBNA TJ. TRAŽE SE, I ZA KOJE SE PLAĆA. TU SE VIDI I KOJE SREDNJE ŠKOLE I FAKULTETI VRŠE OSPOSOBLJAVANJE ZA TA TRAŽENA ZANIMANJA I OPISI TIH POSLOVA: RADNI USLOVI, POŽELJNE LIČNE OSOBINE I KVALIFIKACIJE. Sve ono što moja majka i ja nismo poznavali i znali na vreme!

Klikći mišem, čitaj, razmišljaj, pitaj druge, pokušaj da predvidiš i izbori se za najvažniju odluku u životu sam! Svačiju reč uzmi u obzir, ali svoju smatraj tj. uvažavaj, jer su Tvoj život i poslovna karijera u pitanju.

Jedno ne zaboravljaj – sve škole završavaj na vreme, a onima koji će Te proglašavati za štrebera pitaj da li znaju za značenje te nemačke reči. Štreber je laktaš!

Učenje nije laktanja, a “nauke su”, rekla je majka dr Mihajla Pupina, Olimpijada: “lestve koje do neba dopiru, znanje je svetlost što nam osvetljava put kroz život i vodi nas slavi i napretku.”

Sretno!

S.I.M., otac

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Izbor zanimanja, jedna roditeljska priča , 10.0 out of 10 based on 1 rating
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>