Ciljevi se mogu posmatrati sa dva gledišta. Oni imaju kvalitet i rok.
Po kvalitetu ciljevi mogu biti glavni (vizija) i podciljevi.
Vizija je izvorište svih ostalih ciljeva.
Nema i ne može biti ostvarenje velikog cilja ukoliko ga ne razložimo na čitav niz podciljeva. Podciljevi nam služe kao mera za ostvarenje pojedinih faza u ostvarenju naše vizije.
Po trajanju izvršenja ciljevi su: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni.
Nema cilja bez roka. Cilj je san sa rokom do kada mora biti ostvaren. Moramo se probuditi ako želimo da ostvarimo svoj san. Značenje dimenzije ročnosti ciljeva menja se sa promenom gledanja na vreme.
Trenutno, u vremenu u kome živimo, kratkoročnim ciljevima se smatraju oni do 90 dana, mada ta granica može biti i jedna godina. Srednjoročnim ciljevima se smatraju ciljevi do godine dana, a nekad tri do pet godine. Dugoročnim se danas smatraju ciljevi čiji je rok ostvarenja određen na tri godine, a nekad od pet do deset godina. Skraćivanja rokova za ostvarivanje postavljenih ciljeva uslovio je razvoj tehnologije, pogotovo računarske. Iluzija ubrzanja vremena danas je ogromna. Upravo zbog dinamičnog okruženja nam je potrebna razdeoba velikog cilja, vizije, na podciljeve.
Tako, na primer, veliki cilj – vizija – želja jednog studenta-polaznika radionica o karijeri: osvajanja vrha Kilimandžara mora biti razložena na podciljeve i rokove za njihovo ostvarenje. Prvo je potrebno odrediti datum uspona. Potom je potrebno odrediti članove ekspedicije, obaviti sve lekarske preglede, kupiti svu potrebnu opremu, odrediti datum stizanja u podnožje planine. Treba odrediti tačke odmora pri usponu, etape povratka. Ostvarenjem svakog od pobrojanih podciljeva – faze vodi uspehu – osvajanju Kilimandžara i radosti zbog toga. Potom nova vizija i isti principi.
Leave a Reply