Većina literature o menadžmentu podrazumeva da je čovek, pa i menadžer, sposoban da razdvoji lični emocionalni život od emocionalnog života na poslu, kao da postoji dugme koje se, pri dolasku na posao, pritisne i lični život odvoji od poslovnog. To sigurno nije moguće. Umnožavanje stresa (nervne napetosti) to dokazuje. Postojanje i menadžerskog stresa, bolesti, je opšte poznato mesto.
Svoju ličnost nosimo uvek i svuda sa sobom.
Dolaskom na posao ne možemo “obući” u svoje telo drugačiji duh, dušu, um i volju od onih koje već posedujemo. Ne možemo uticaj naših vrednosnih stavova zanemariti u onome što radimo, pa ni u upravljanju i vođenju sebe i drugih. Ostajemo isti, ali se kontekst (situacija) i ljudi oko nas menjaju. Ljudi oko nas takođe nose sobom pomenute četiri dimenzije sopstvene ličnosti, sa kojima stupaju u opštenje (interakciju) sa saradnicima, kolegama. Tu se pojavljuje opasnost međusobnog nerazumevanja. Nerazumevanje dovodi do sukoba (konflikta). Konflikt dovodi do stresa i pada delotvornosti (efikasnosti). Pad efikasnosti znači da se nbe postižu planirani ciljevi. Kada se ciljevi ne postižu nema željenih rezultata. Kada nema rezultata, nema ni uspeha, ni novca u džepu… I tako u krug i bez kraja.
Da bi se sve navedeno izbeglo, potrebno je da menadžer, ali i svaki radni čovek, poznaje sebe, poznaje svoje saradnike, poslovne partnere, uopšte da poznaje druge ljude. Potrebno je da prepoznaje situacije tj. svoje okruženje i tako bude uspešniji, kako u duhovnom (smirenost, duševno i telesno zdravlje), tako i u materijalnom (materijalna obezbeđenost) pogledu.
Čovek ima duh (više Ja čoveka), dušu (osećanja, emocije), um (misli) i volju (istrajnost).
Čovek sarađuje, oseća, misli i radi
Čovek (se) integriše, preduzima, upravlja i postiže rezultate.
Prepoznavanje svega pomenutog moguće je kada se ovlada sposobnošću “čitanja” menadžersko-liderskog kôda koji postoji u svakom čoveku, sistemima kojima je okružen i situacijama u kojima se može naći, bio on njegovog postojanja svestan, ili ne.
Šta je menadžersko-liderski kôd?
Nužno je pre svega naučiti upravljati sobom, pa tek onda drugima.
Sv. Jovan Zlatoust
Svi smo mi pomalo menadžeri.
Od kako se rodimo nama upravljaju: roditelji, rođaci i prijatelji, učitelji, profesori, političari, direktori, menadžeri… Svako od nas i sam upravlja sobom, upravlja se prema drugima i može se naći u prilici da upravlja drugim ljudima. Dakle, svaki je čovek upravljač – menadžer. I nije važno kog je formalnog obrazovanja i zanimanja, da li je baš školovan za menadžera. Uostalom, poznata je činjenica da je domaćica najsavršeniji menadžer, piše se da su to pokazala istraživanja.
Upravljanje ljudima je filosofsko pitanje i metafizički utemeljena ljudska delatnost, bio čovek toga svestan ili ne. Već sama činjenica da je osnovni posao upravljača tj. menadžera da “obavlja poslove uz pomoć drugih ljudi” svedoči o psihološkoj utemeljenosti takve vrste ljudske aktivnosti. Rad sa ljudima uvek je stvar mentalne i duhovne komunikacija pa samim tim ima dve ravni – ravan oličenu u mislima i znanju kao zalihi nataloženih izabranih podataka i informacija i ravan oličenu u iskustvu tj. mudrosti koja nije stvar tehničke nego duhovne prirode.
Dr Isak Adižes, profesor, teoretičar i praktičar menadžmenta o tome piše:
“Ne može se reći da način na koji se prenosi i obavlja menadžerski proces, nije opterećen vrednosnim sudom. On je u isto vreme i nauka i umetnost, ali i izraz društveno-političkih vrednosti”
A “otac savremenog menadžmenta” Piter Draker davno pre toga je napisao:
“… rukovođenje (u originalu: menadžment) na osnovu utvrđenja i samokontrole može se s pravom označiti kao filozofija rukovođenja, jer iza nje stoji određena ideja o djelatnosti rukovodstva… Ona počiva na određenom shvaćanju ljudskog djelovanja, motivaciji i ponašanju čovjeka. Napokon, ona je primjenjiva na sve rukovodioce bez obzira na rang i posebne funkcije, kao i na svako poduzeće bilo ono veliko ili malo. Ova filozofija osigurava maksimalne rezultate, jer iz objektivnih zahtjeva izvodi osobne zadatke pojedinca. A to je stvaralačka sloboda, sloboda u okviru zakona.”
Filosofija se bavi poznanjem čoveka kao višedimezionalnog bića, dakle poznanjem čoveka kao emanacije duha, duše i uma sklonog ljubavi prema znanju, saznanju i mudrosti. U skladu sa time može se reći kako je menadžersko-liderski kôd četvorodimezionalni sklop urođenih, naučenih i stečenih svojstava (atributa) svakog čoveka, kojima se on upravlja u životu u procesu sticanja materijalne sigurnosti i duhovnog blagostanja. Njega čine temperament i karakterne crte koje se urezuju vaspitanjem i, uopšte, procesom odruštvljavanja (socijalizacije) čoveka na putu sazrevanja od individue do ličnosti.
Drugim rečima – menadžersko-liderski kôd je karakter čoveka u službi lične sudbine, shvaćene kao putovanje od individue do ličnosti. Karl Gustav Jung je to putovanje zvao individuacijom, a profesor dr Vladeta Jerotić oboženjem.
Svaki čovek ima menadžersko-liderski kôd, bio ga svestan ili ne.
Svaka organizacija (sistem) – firma, ustanova, država – ima svoj “DNK”. Taj kolektivni menadžersko-liderski kôd sastoji se od menadžersko-liderski kôdova svih ličnosti (osnovne sposobnosti i svojstva) koje su njeni delovi. Njega je moguće utvrditi putem samoprocene i procene. “DNK” organizacije je više od prostog zbira pojedinačnih kôdova koji u interakciji na putu ka ostvarenju organizacijskih i ličnih ciljeva (interesa), daju viši, simfonijski, nivo kvaliteta saživota.
Utvrđivanjem kôdova pojedinaca utvrđuje se i kolektivni kôd organizacije, na osnovu čega je moguć razvoj i napredak kako delova, tako i celine.
Poznavanjem sebe, drugih ljudi, organizacija i situacija u njima moguće je podizati delotvornost rada i života na viši nivo ličnog i kolektivnog zadovoljstva. Zbog toga je važno znati za postojanje fenomena menadžersko-liderskog kôda. O njemu je reč u ovoj knjizi, sa primarnim fokusom na ličnost pojedinca pa tek potom na organizaciju (= sistem).
Leave a Reply