Ekonomija vremena

Ekonomija je grčka reč. Znači pametan raspored i mudro iskorišćavanje u gazdinstvu. A znači još i štednju. Od Grka je ta reč prešla u latinski jezik. A odatle su je preuzeli i ostali narodi.

Može se govoriti i o ekonomiji vremena. Vreme je veliko i vrlo važno naše ekonomsko dobro. Pametan raspored i mudro iskorišćavanje vremena, a isto tako i štedljivost u vremenu u toliko je još i važnije, jer dok se gubitak kod drugih ekonomskih dobara jače napregnutim trudom može još i naknaditi, kod vremena je takav gubitak otišao u nepovrat i nemoguće ga je ispraviti. Izgubljeno vreme, propušteni trenutci, sati, dani, sedmice, meseci i godine, to je najveće raspikućstvo, koje se nikada više ne može naknaditi. Ti na svome satu možeš skazaljke pomaknuti unatrag, ali se vreme ne obzire na naše sate i skazaljke. Ono odmiče i juri bez prestanka. A u tome odmicanju neosetno prolazi i naš život. To odmicanje vremena ujedno je inače lično primicanje kraju našeg života.

Nama lično stoji na raspoloženju samo jedan ograničeni deo večnosti, samo jedan omeđeni  odlomak vremena, koji je na početku označen našim rođenjem, a dokrajčiće se kada za navek budemo sklopili svoje oči. Vreme je večno, a mi u njemu smo prolazni. Pametno rasporediti i mudro iskoristiti taj odlomak večnosti, koji nam kao naš lični život stoji na raspoloženju, najveća je čovečanska mudrost.

Pa da se ovde pozabavimo pitanjem u čemu je ta ekonomija vremena.

Život naš, kao i kod drugih organskih bića, može se podeliti na tri glavna odeljka. Na mladost, zrelost i starost.

Mladost je pripremni period u čovečjem životu. Za mladost se s pravom veli, da je to proleće našeg života! U mladosti se tek razvijaju, pribiraju i sređuju sposobnosti, znanja, veštine i vrline, koje će činiti punu ličnost budućeg zrelog čoveka, a koji elementi će davati glavno obeležje njegovog celog života.

Mladost je još neiskristalizovana ličnost. Zato su u njoj česta lutanja. Mladost je još neiskusna. Zato je mnogo puta lakoverna. Bez dovoljnog iskustva ona je po gdekad i suviše smela i preko mere poletna. Mladost nije i ne može biti dosta kritična. Ona postaje realnom poučavajući se štetom, koja dolazi usled neopreznih postupaka. Ređe se poučava na tuđoj šteti. Češće na svojoj ličnoj, jer se to bolje oseti i dublje upamti.

Ekonomija vremena od naročite je važnosti u mladosti, u proleću života. I u poljoprivrednoj ekonomiji važi pravilo, kakva setva, takva i žetva. To isto pravilo dvojinom više važi za čovekovu mladost. Jer poljoprivreda ima svake godine svoje proleće, a čovečji život ima samo jednu mladost, koja se više nikada neće vratiti. Stoga propuštena mladost skoro uvek znači promašeni život.

Što je mirnodobska priprema za vojsku, to je mladost za budući život. Vojnička organizacija već u mirno vreme mora da bude tako ustrojen, da za slučaj rata vojska ne bude iznenađena. Počevši od mobilizacionih priprema i od ratnog plana, pa do vojničke obuke i do pripreme potrebnih oruđa, municije i vojne komore, – sve mora biti do sitnica predviđeno i spremljeno, ako se želi u ratu pobediti. Ali rat može da nastupi, ili da sasvim izostane. A u našem životu, ako bude potrajao, period zrelosti bezuslovno će nastupiti. I teško onoj mladosti koja nespremna ulazi u period zrelosti. Gore će proći nego pobeđena vojska. Jer se pobeđeni mogu još i pribrati, srediti i poraz pretvoriti u pobedu. Ali se kod propuštene mladosti praznine i oplazine u godinama zrelosti ljuto svete i skoro da ih je posve nemoguće u celosti nadoknaditi. Nespreman mladić u poznijem životu doveka će ramljati! Stoga je ekonomija vremena u mladosti neizbežno zapovedni zahtev, koji i od roditelja i vaspitača, a isto tako i od omladine traži da bude dosledno i u celosti ispunjen.

Svaki omladinac u svome pozivu ekonomišući svojom mladošću, kao pčela na cvetu, ima da zbira za sebe znanja kao spremu za svoj budući samostalan život. Mora da izgrađuje svoju ličnost, da razvija svoje moralne lepe osobine, da suzbija u sebi ružne izrasli poroka, da snaži svoju volju za koristan i častan rad, koji će ga učiniti korisnim za sebe i za društvenu sredinu.

Ovakva ekonomija, a to će reći pametna upotreba vremena, traži od mladića i žrtava. Ispunjavanje dužnosti hoće da se sukobljava sa željom za razonodom. Ali u tome i jeste ekonomija vremena. Rasporediti svoje vreme tako mudro, da budu posvršavane i dužnosti, a da dostigne vremena i za razonodu. Ko ume da postigne takav sklad između dužnosti i razonode, taj mudro ekonomiše sa svojim vremenom. Takav mladić je budući zreo čovek, koji će u životu sigurno uspevati.

Obratan je slučaj, gde se razonođivanju daje prvenstvo ispred dužnosti. To nije ekonomija vremena. To je prazna mladost, bez setve, ali i bez buduće žetve! Tkav šupalj život sigurno znači budućeg nesretnog čoveka, koga će pitati starost, gde mu je bila mladost. Jeste. Ona će ga pitati, ali on će joj ostati dužan sa odgovorom.

U periodu zrelosti čovek takođe mora paziti na ekonomiju vremena. Ne rascepkavati ga na mnogo sitnih zadataka. Mudro istaći sebi cilj života. Pametno iskoristiti svoje raspoložive sile da se taj cilj ostvari. Istrajati u radu. Ne klonuti kod povremenih neuspeha. Sve to znači pametnu ekonomiju vremena, a to će reći ekonomiju života. Lutanje i nedoslednost ljuto se svete. Harčenje energije na nepotrebne i glupe strane, dovodi do polovnih uspeha ili do neuspeha. Održavanje svoje ličnosti na stazi časnog rada i na putu moralnih principa, daje čoveku najplemenitijeg zadovoljstva, život punim sadržine, daje prave važnosti i pred samim sobom i pred drugim.

Starost živi od kapitala, koji joj je iz prethodnih perioda života ostao. Ona
je jesenjiperiod našeg života. I jesen ume da bude vrlo lepa. Ume da obiluje plodovima. Ali je toj lepoj i plodnoj jeseni morao prethoditi period plodnog prethodnog života.

Mirna starost je ideal svakog čoveka. Ali se taj ideal priprema pametnom ekonomijom vremena u mladosti i u zrelosti.

SPDP’37

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>