Duhovne osnove PAEI menadžerskog kôda

Menadžment i čovekoljublje

Svetski priznati autoriteti iz oblasti nauke o menadžmentu i ranije, a naročito poslednjih godina, sa stranica svojih knjiga gotovo vapeći pozivaju na ljubav u praksi upravljanja. Isak Adižes, Piter Sengi, Dana Zohar, Džems Kozes i Bari Posner, Ken Blačard, Džek Zufelt, Patriša Ebjurdžin … – svi oni upozoravaju da milion sabranih, na individualističkom načelu zasnovanih sebičnosti koje su ovladale svetom kapitalističke privrede moraju ustupiti mesta činjenju dobra celini “A želeti dobra svima ljudima znači voleti ljude. A voleti ljude – u tome nam niko i ništa na svetu ne može smetati; a što većma čovek voli, tim mu život postaje slobodniji i radosniji.” (Lav Nikolajevič Tolstoj)

 

Tvorac teorije o menadžerskim stilovima (kojih ima 30 + 1) i njihova “četiri vitamina” (paei), profesor Isak Adižes ističe da je redosled paei slova u menadžerskom kôdu tipičan “ples”, a da je optimalan “ples” ieap, dakle potpuno, za 360 stepeni, obrnut redosled. Kao dokaz za to on upućuje čitaoca drugog, izmenjenog i dopunjenog izdanja svoje knjige “Životni ciklusi preduzeća” na prvu biblijsku knjigu – Postanje. Time je priči o menadžerskom kôdu dao svojevrsnu religiozno-metafizičko-filosofsku dimenziju.

Kako je Božje stvaranje podstaknuto pokretanjem u ime dobra (“I vidje Bog da je dobro.”), a grof Tolstoj je napisao kako “želeti dobro znači voleti ljude”, to je ljubav pokretač svih aktivnosti od stvaranja sveta. Veza koju je profesor Adižes napravio između menadžerskog kôda i Biblije logično ga je dovela do spoznaje da je prvo slovo u akronimu kôda slovo I – od reči integracija, čiji koren znači “držati se zajedno”. Tako je otkriven i peti element kôda koji ga celog prožima – dobro koje je ljubav. Dobro koje nas drži zajedno u celini.

Pogledajmo sada kako je kroz novu paradigmu kôda moguće videti svaku njegovu dimenziju.

 

Integrisanje – čovekoljublje

Ljubav je integracija najvišeg stepena.

Vi ste jedna celina sa ljudima koje volite.

Isak Adižes

Bil O’Brajen iz firme Hanover Insurace govori o “duhu ljubavi” u malim radnim grupama. “Ali, ne misli na romantičnu ljubav. Zapravo, on govori o onome što su stari Grci nazivali agape”: voljom da jedni drugima predano služe i budu predani ispunjenjudruge osobe, postizanju svega onoga što ta druga osoba želi da bude.” Tako piše Piter Sengi u svojoj knjizi “Peta disciplina”. U pitanju je, očigledno, sakralna, viša, bratska ljubav čoveka prema čoveku. To je čovekoljublje, univerzalna ljubav.

Ljubav je, (nastavlja Sengi), naravno (sic!) teška reč za korišćenje u kontekstu poslovanja i menadžmenta.” Zašto bi bila?  – nameće se logično pitanje. Jer, ako svaki čovek sebi želi dobro a dobro je ljubav, tada čovek sebe voli, što to je prvi uslov da bi ljubio (voleo) i drugog čoveka “kao sebe sama”. Voli ga tako što mu želi dobro i uvek kada može to i čini. Dakle – druge možemo voleti a da to i ne znamo, uvek kada mu činimo dobro kao što želimo i da se nama čini dobro. Tako poštujemo dostojanstvo druge ličnosti, drugog čoveka. I zato začuđenost kada se sa snebivanjem spominje ljubav u kontekstu poslova (biznisa) i upravljanja (menadžmenta). Pa zar i zlatno pravilo koje je davno prepoznato u svim religijama i kulturama sveta, ne govori isto: “Čini drugima to što bi tražio da oni čine tebi.”

A svi ljudi žele sebi dobro.

Preduzetništvo – iskra u tami

Kad još dela nije bilo, kad niko o njemu nije ni sanjao, ono je zasijalo u svesti domaćina kao misao koju je on ljubio i ljubavlju je vajao i predavao drugima da je po njegovom uputstvu ovaplote.

D. V. Lj.

Često se za preduzetnike govori da ih pokreće strast prema ostvarenju sopstvene ideje. U osnovi svake strasti uvek leži neka vrsta ljubavi. Tvrdi se takođe kako bez entuzijazma nikada ništa nije stvoreno. Luj Paster je govorio: “Grci su ti koji su nam zaveštali najlepšu reč našeg jezika: reč entuzijazam – od grčkog en theo, unutrašnji Bog.”

A naša unutrašnjost je u osnovi srce koje je: ljubav, istina, smirenost i čistota, Naravno ove četiri reči imaju i svoje antipode: mržnju, laž, oholost i nečistotu. Izbor je na svakom čoveku, pa i preduzetniku u njemu.

Preduzetnička strast, baš kao i svaka strast, može biti utemeljena i u ljubavi čiji je “presto srce”. Primeri dobročinstva poslovnih ljudi kao izraza čovekoljublja govore u prilog tome. Najčuveniji svetski primer je filantropija milijardera Endrjua Karnedžija, “kralja čelika” koji je pomagao osnivanje biblioteka širom sveta, a kod nas je to bio Vladimir Matijević, u čijoj organizaciji je tokom 50 godina iškolovano i posla u ruke dobilo 36.775 pitomaca njegovog privrednog društva “Privrednik”. Oni su to radili iz ljubavi, jer osim priznanja – ugleda i dobrog imena u svojim narodima za ta plemenita dela nisu dobili ništa, a ništa nisu ni tražili. Naročito ne novac. Naprotiv – stečeno su davali hiljadama – u ime dobra.

Dakle čovekoljublje i menadžment se ne isključuju. Oni se mogu i moraju prožimati. Preduzetnici koji u svojoj unutrašnjosti gore oduševljenjem u ostvarivanje svoje ideje treba da uključuju svoje saradnike tako što ih ljubavlju pridobijaju i ljubavlju greju u ime pojedinačnog dobra i dobra celine kojoj pripadaju.

Administriranje – služenje

Koren reči “administrirati” je “služiti”.

Isak Adižes

Ni jedan deo ne nadživljava celinu kojoj služi.

Piter Draker

Jedan od savremenih koncepata liderstva govori o služećem lideru. O njemu Dana Zohar sa MIT univerziteta u Americi piše da je on: “lider koji ima svest o neophodnosti služenja zajednici – od porodice, preko preduzeća do naroda.”

Menadžer je sluga“, pisao je Ser Piter Draker. Mnogi naši ovovremenici koji se tim poslom u preduzećima bave, bez obzira koliko da su za njega dobro plaćeni, mogli bi potvrditi iz ličnog iskustva da je to istina, jer su oni samo dobro plaćeni “legionari kompanije” (vidi GM broj 31) ako u poslovnom mikrokosmosu u kome deluju nema ljubavi.

Biti sluga, opet, moguće je iz dva uzroka: straha i ljubavi. Strah izaziva pokornost, a ljubav poslušnost (Vladeta Jerotić). Dakle – preduzetnik, lider, menadžer i gazda (boss) mogu saradnike i suborce držati uz sebe na jedan od ta dva načina. Ako šire strah šire i mržnju na sebe i ne mogu očekivati lojalnost kao uzvratni oblik ljubavi (“Ljubav je lojalnost ”, Vins Lombardi, američki ragbi trener). Ako šire ljubav, dobiće ljubav svojih sledbenika, ako šire strah dobiće mržnju. Kako seju, tako i žanju. Ili, kako je to u svom pristupnom govoru rekao američki predsednik Džordž Buš stariji, parafrazirajući Svetog Avgustina: “Vodiće me nada sveca: u presudnim stvarima jedinstvo – u važnim stvarima, raznolikost – u svim stvarima, velikodušnost.” Izvorno:

In necessariis unitas (U nužnom jedinstvo)

In dubiis libertas (U sumnji, različitom sloboda)

In omnibus caritas (U svemu briga, ljubav)

Ili, kako su to napisali kao svoja pravila osnivači potrošačkog zadrugarstva u britanskom mestu  Ročdelj davne 1884. godine:

 

U bitnim pitanjima – jednodušnost;

u drugostepenim pitanjima – trpeljivost,

a u svim pitanjima – dobronamernost.

Menadžer kao sluga svih, da bi pridobio dobru volju (koja je ljubav) od svojih saradnika treba da ima u vidu ove večite istine kojom su se njegove kolege u prošlosti rukovodili rukovodeći ljudima.

Proizvod – delotvornost

Samo dela ljubavi ostaju.

Vladeta Jerotić

Sve se stvari, po jednom od savremenih “gurua” menadžmenta Stivenu Kaviju, rađaju dva puta. Prvo u duhovnoj stvarnosti kao vizija, pa potom u materijalnoj stvarnosti kao ostvarenje te vizije. O postojanju te dve realnosti davno pre njega pisao je naš Mihajlo Pupin (“Nova reformacija – od fizičke do duhovne stvarnosti»).” Nema stvaranja bez znanja o postojanju te dve realnosti. Čovek mora da bude toga svestan, pa dakle i menadžer,  jer on upravlja ljudima i poslovima koji su u osnovi prevashodno neopipljive realnosti.

Bez spoznaje da je čovek u svojoj suštini trojičan (duh, duša, telo) a u ispoljavanju po Bibliji četvorostruk (srce-duh, duša, um-misao, snaga volje i tela) te da se njime kao celinom upravlja, nema postignuća rezultata.

U svakom poslu koji treba da obavi menadžer mora da podstakne (motiviše) svoje (sa)radnike u sve četiri dimenzije njihovog ispoljavanja, odnosne sve njihove sile i usmeri ih ka ciljevima preduzeća (sistema, celine) u kome žive i rade. Budući i sam sastavljen od tih istih sila on mora da koordinira svoju i sve te energije kako bi postigao što je moguće viši stepen saglasja (simfoničnosti) u interesu prvo celine, pa potom i svake ličnosti u njoj. “Uvek imajte u vidu interese drugih.” govorio je čuveni menadžer Li Ajakoka. I tek tada je moguće računati da se može biti efikasan tj. delotvoran i da će se postići ciljevi koji su proizišli iz vizije preduzeća u čemu svi zaposleni učestvuju kao nosioci njegove misije.

Organsko jedinstvo menadžerskog kôda

Nova paradigma viđenja menadžerskog kôda otklanja mogućnost da njegovi pojedinačni elementi dolaze u stanje međusobne nesaglasnosti i sputavanja (svi protiv svih u kôdu): Integrisanje podstiče prEduzetništvo a oni zajedno iznalaze formu Administriranja (služenja) dobru celine čiji je logičan ishod uvek Postignuće tj. rezultat. Postignuća povratno učvršćuju (integrišu) celinu čime je osigurana velika sinteza (ujedinjenje) celine, baš kao što je harmonija stvaranjem bila ukodirana u čoveka koji je  padom preokrenuo redosled dimenzija stvaralačkog kôda iz organskog (ieap) u mehanički (paei).

Nama ostaje da tu organsku duhovnu stvarnost ponovo otkrijemo i vratimo se sopstvenoj izvornoj celovitosti čime bismo bili isceljeni (“Lekaru, isceli se sam”) duhovno – u odnosima (I), duševno u idejama (E), umno u mislima (A) i voljno u snazi (P). Svet poslova (biznisa) i upravljanja (menadžmenta), na takav način shvaćen, otklonio bi mnoge probleme kojima je danas obremenjen i omogućio isceljenje i ostalih sfera ljudskog delovanja tako što bi omogućio sticanje blaga čiji bi rezultati bili korišćeni na blagostanje celine (“Gledaj da stekneš, a što stekneš upotrebi na dobro”, kazuje poslovica srpskog naroda).

Jer – čovek čoveku ne mora biti vuk, nego je čovek čoveku čovek, kako je to lepo rekao prvi srpski industrijalac hartije Milan Vapa. Ako nije tako – u čemu je razlika?

 

 

 

 

VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.11_1134]
Rating: 0 (from 0 votes)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...
Be Sociable, Share!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>